Ekonomist

о

788:

директно и лако на свест и изазивају, тако рећи, аутоматски идеју о оној тенденцији (појава) која произилази из бројних података. j -

Постоје три врсте графичких експозиција: _ дијагрални, карактогрални, и спереогрални.

Дијаграми су разни геометријски облици. Постоје ових пет врсте дијаграма: дијаграми од тачкица, од линија, од површина, дијаграми ортогонални, и дијаграми поларни.

Дијаграми од тачкица састоје се из тачкица, поређаних по извесном реду, од којих свака представља једну одређену јединицу. |

Дијаграми од линија се искључиво употребљују при упоређењима. Одреди се конвенционално дужина- (дебљина) линије према изесном броју, који служи за јединицу, тако да се одговарајући даљи бројеви представљају одговарајућим дужинама или дебљинама. Н. m. | cm дужине представила. 1.000.000 становника: 10,000.000 биће представљени дужином од 10 сгав.

Дијаграми од површина су разних облика: троугли, четвороугла и т. д. Корист је ових дијаграма у већој прецизности и већој могућности представлања бројних факата. Та већа прецизност и могућност представљања произтичу из Behar броја димензија. Постоје више врста дијаграма од површина. Од најчешће су употребе: квадрати, правоугаоници и кругови.

Дијагтрамима у облику круга служимо се када желимо да представимо делове једне целине. Ти се делови представљају секторима. Линије и површине изражавају само један прост однос између два или више факата. Повиција пак једне тачке у равни одређује се према линијама, за које се преудпоставља да су сталHe. Descartes (1697), француски математичар и филозоф, конструисао је »систем«, у коме су ти стални (фиксни) елементи представљени са две линије, које се секу под правим углом. Положена линија зове се апсциса, усправна ордината, а систем се зове координатни, и пошто се апсциса и ордината секу под правим углом систем носи име ортогонални или ректангуларни систем, а дијаграми израђени по њему ректангуларни или ортогонални. Има две врсте ових дијаграма : сукцесиони и дистрибуциони .