Ekonomist

142

одавна постављено у Француској. Како наша земља не пати од рентијерства, то постоје разлози не ва заштиту већ за извесне бенефиције у погледу смањивања државних дажбина и то само као корекција недостатка пореза по општем доходку и ослобођења минимума, дакле са социјалног принципа. Ово је потпуно равумљиво, јер смањивање дажбина не повећава каматну стопу већ само приход. Са економских разлога такође држава не може накнађавати капитал. Дакле проблем заштите улагача не може "лежати у накнади изгубљеног капитала већ у 1. специјалним инкриминацијама превара од стране новчаних завода, 2. утврђеном односу примљених улога и сопствених средстава завода и 3. испитивању солидности установа овлашћених за примање улога при њиховом оснивању и у току рада.

У 5 4 пројекта дата је дефиниција улога које закон заштићује, узимајући као такве све улогеи по уложним штедним књижицама и сва дуговања завода по отвореним рачунима чији корисници нису фирме. Овој се подели може приговорити да је бев разлога увела улоге по отвореним рачунима. Ако оставимо на страну да израз отворен рачун нема одређеног значаја, ппак остаје, да се по правилу новац даје на рачун ради лакшег располагања, а то раде само пословни људи без обвира да ли су трговци и према томе то није улог. Изузимањем ових улога од заштите не би се нанела сопственицима никаква штета, јер би ови, ако им је стало до заштите, одмах извршили пренос потраживања са рачуна на уложну књижицу. Изгледа да је циљ овог прописа био, да спречи улагаче од бежања од заштите, па да тога не би било, обухваћени су и текући рачуни (сем трг. фирми). Тако се дошло до смешне ситуације. Пројект ствара улагачима заштиту, али их у исто време спречава да од те заштите не побегну! Заштићују се и противу њихове воље људи, који нису ни малолетници ни умоболници. Ако је пројектант веровао да улагачи траже заштиту и да им је треба пружати, онда је он имао само да им је понуди, а никако да их натерује да је приме, пада чак и државу обвевује да им плаћа штету.

Овај пројект схватио је проблем заштите улагача на начин који је тешко дефинисати. Он није дао улагачу никакво ново средство ва заштиту, није утврдио однос суме улога, коју један завод сме примати, према сопственим средствима, већ је еве превентивне мере задржао-ва Централу,а поред тога ставио је улагачима у изглед п неке специјалне материјалне користи.