Ekonomist

427

матњак који одговара приликама тржишта. Ако се данас у приватном промету плаћа и 20% камата, ако зграде носе 109 п прекоако државни паштри носе преко 8% онда не налазимо оправ, даним тражити да се на улошке путем картелирања плаћа само А до 5%, камата. Код такових картела и у колико би се сви новчани заводи држали тих картела, пријетила би опасност да би стање уложака код новчаних завода бивало све мање и мање. А како би тек онда било са каматњаком код контокорената. кад само један малени дио потражње могао би бити задовољен. У сваком случају од снижења каматњака на улошке испод висине која би одговарала данашњим приликама не можемо очекивати нивкаково снижење наше опће каматне стопе.

Проучавајући ову резолуцију Народне Банке мора нам бити јасно да Управном одбору наше емисијоне банке није потпуно јасно у чему је наша кредитна криза и према томе на који начин треба тражити излаза. Није доста констатирати да је каматњак прескуп него треба потражити и увроке зашто је он данас прескуп, зашто је пред двије године био још скупљи и вашто прије рата проблем скупоће новца није долазио у данашњој форми. Тек кад смо све ово испитали и утврдили можемо и наћи мјере које су кадре да тај проблем у рјеше.

У кратко речено послијератна кредитна криза проуврокована је у главноме ради диспаритета између потражње и понуде на капиталом. Пошто је и капитал једна роба као и све остале каматна стопа није ништа друго него цијена за препуштене капитале у којој је цијени садржана не само оштета него и иввјесан ризико. И како је послије рата, поготово по престанку инфлације потражња за капиталима била знатно већа него што је била понуда, јасно је да је цијена за расположиве капитале бивала све већа и већа па од туда и скупоћа новца, дотично превисока каматна стопа.

За вријеме инфлације ликвидни капитали били су тако рећи децимирани. Улошци код новчаних завода, који су у неким нашим крајевима прелазили и стотине милијона златних динара, по свршетку инфлације ивнашали су можда и милијарду динара, ну та милијарда динара одговарала је вриједности он нити сто милијона предратних динара,а кад узмемо у обзир куповну снагу, онда нити толико. Јасно је да су наши новчани ваводи, иако су биланце представљале невјероватне цифре имали на расположењу за финанцирање наше привреде далеко