Ekonomist

4528

мање средстава него што је то био случај прије рата. Још ни данас улошци наших новчаних завода, узевши у обзир куповну снагу динара не изнашају толико колико су изнашали прије рата. Тако примјерице улошци код комуналних штедионица Словеније износили су концем 1943 159 милијона златних круна, а концем 1925 тек 386 милијона папирнатих динара па је очигледно да ови новчани заводи не врше више ону кредитну функцију коју су вршили прије рата. Чак ни код великих загребачких новчаних завода улошци концем 1925 по својој куповној вриједности још не одговарају вриједности уложака концем 1913.

Док улошци ипак изнашају бар један дио предратних износа, равне хипотекарне и комуналне заложнице пласирањем којих новчани заводи могли су да задовоље потребе хипотекарнога и комуналнога кредита, не представљају данас ни педесети дио онога што су били прије рата, па су се потребе за оваковим кредитима, уколико су уопће бите подмирене, морале подмирити из краткорочних кредита.

Док је понуда за расположивим капиталима дан с д'леко слабија него што је била прије рата, потражња је знатно већа. Помислимо само на онај велики број подузећа која су основана послије рата, помислимо на проширење већ постојећих подувећа, помислимо на знатну грађевну дјелатност послије рата у главним нашим центрима, па ћемо се увјерити да је потражња била знатно већа него што је био случај прије рата. Изгледало је да се све трси да се чим прије надокнади све оно што је било ванемарено раније па се је инвестирало на све стране, дапаче били су инвестирани и они износи који по својој нарави морају бити краткорочни.

Слабија понуда на расположивим капиталима а знатно јача потражња него што је био случај прије рата, јасно је да су морале имати за посљедицу знатно повећање каматне стопе. Каматна стопа могла је почети падати тек онда кад се једном дјело подузећа више не рентира радити помоћу кредита и кад се ликвидацијом такових кредита смањи потражња за капиталом и тако ублажи диспаритет између потражње и понуде на расположивим капиталима.

Кредити Народне Банке, који у многим привредама играју знатну улогу, у нашој привреди немају велико значење. Помислимо да цјелокупан ескомтни кредит Народне Банке не изнаша