Ekonomist

430

Понуда на капиталима са стране наше привреде била је у ово послиједње вријеме-тако малена да није могла дјеловати на радикалну промјену каматњака. А иноземни кредити, који би имали попунити ту празнину, нису до пред кратко вријеме уопће притицали у нашу привреду и то поглавито због несређености наших прилика. Тек кад смо регулирали наше дугове према сједињеним Државама Сјеверне Америке почели су притицати ти капитали и то за сада само за државу и неке јавне тиституције.

Излаз из данашње кредитне кризе п повратак каматњака на једну сношљиву висину може услиједити на два начина, или смањењем потражње за кашиталима или знатно повећање понуде. Први случај био би да под тежином данашње кризе још већи број привредника обустави или редуцира своје пословање. Престанком њихове делатности, потражња за капиталом била би знатно мања а то би опет дјеловало на висину каматне стопе. То је нека врста политике дефлације која је код нас пред 4—5 година инагурирана са толико дилентатизма пи кривих предпоставака. Други би начин ријешења кредитне кризе био тај да се повећа понуда на капиталима. Народна Банка не мисли да у том правцу промјени своју политику она дапаче иде за тиме да у још већој мери редуцира своје кредите џако данас обзиром на покриће наших новчаница могла би у својој кредитној политици бити много либералнија. Већа понуда на расположивим капиталима може доћи из туземства и иноземства. Улошци код наших водећих новчаних завода расту у знатној мјери иако је темпо у години 1926 био нешто спорији него године 1925. Пораст уложака код наших новчаних завода, тачних података немамо при руци, ивнашат ће и милијарду динара ну то још није толико да би се могле задовољити све кредитне потребе наше привреде. Наставили се развитак овим темпом, ми ћемо за пар година већ и са нашим националним капиталима бити у стању да покријемо добар део наших кредитних потреба па ће каматна стопа иако полагано али константно покавивати тенденцију падања.

Знатан и брви пад каматне стопе може услиједити једино онда ако ив иноземства добијемо довољно капитала. Тим је путем ишла Немачка, и данас има каматну стопу емисијоне банке од 5% док је пред три године каматна стопа нотне банке ивнашала 139. Исти је процес у Аустрији и Мађарској које су