Ekonomist

429

више од једне милијарде двјесто милијона динара или тек нешто преко 100 милијона златних динара, док рецимо кредити које је подјелила сама Прва Хрватска Штедионица изнашају знатно више. Према томе улога наше Народне Банке у нашој привреди није онако доминантна како је то случај у другим државама па према томе ни ауторитет наше Народне Банке није бог зна каков и њезиним захтјевима не подаје се она важност која би се морала подавати. Код једног новчаног завода код којега годишњи прираст уложака изнаша по 200 до 300 милијона динара, потпуно је свеједно да ли код Народне Банке ужива рескомпти кредит од 20 до 30 милијона динара или не. Тим мање кад она на улошке плаћа претежно 5%, док на рескомптне кредите мора плаћати 6%.

Додуше оптицај наше Народне Банке изнаша POO 210 5.500 милијарди динара али од тог оптицаја одпада око 4 милијарде за разна државна дуговања док ради ескомпта долази у обзир тек нешто преко милијарде. Док је прије рата од оптицаја једне нотне банке најмање двије трећине одпадала на пословне мјенице које су се есконтирале код емисијоне банке, данас је ситуација скров друга. Кад би била иста релација какова је била прије рата и кад би код оптицаја од 5 и по милијарди динара ескомпт мјеница изнашао око 4 милијарди динара, улога Народне Банке у нашој привреди била би скроз друга и њезин кредит и кредитна политика била би одлучна ва развитак читаве наше привреде.

Међутим Народна Банка, набрајајући узроке данашње кредитне кризе нигђе ни не спомиње ове ствари које су од предсудне важности за нормални развитак наше привреде.

Један од даљних узрока: наше данашње кредитне кризе лежи и у томе да у читавим дјеловима наше државе нема организираног хипотекарног кредита па се све инвестиције врше ив мобилних средстава. Док прије рата саме загребачке банке имале скоро 100 милијона златних круна хипотекарних кредита, данас немају ни половину тог износа и то поба bene y папирнатим динарима, па је наравно да поремећени однос између краткорочних и дугорочних кредита није могао повољно деловати на нормаливирање новчаног тржишта. Државна хипотекарна банка, која данас има тако рећи монопол за хипотекарне кредите ограничила је своју делатност у главноме на Београд и ни најмање не води рачуна о великим потребама за дугорочне кредите и осталих дјелова наше државе.