Ekonomist

636

права на накнаду, са образложењем да је немарност била повреда дужности оптуженог у његовој јавној особини као командира једне регименте, за шта он као приватно лице не одговара.

Али кад хоће да се да дефинитиван суд, онда се морају узети у обзир и психолошки разлози. По Дајсу (Пасеу) судије као и поротници симпатишу више са губитком (штетом) који је власника лађе, који је проузрокован самом лађом тј. кривицом његовом него чиновника који је своју дужност вршио по својој најбољој савести. Он показује како је рад административног оделења тав. Воага ој Тгаде директно спутан пресудама Шећ Сопшгћ који пресуђује по Merchant Sehipping actu 189, Ово надлештво има права и дужности да не спречава лађе способне за пловидбу да је обављају. Чиновници лађе, који су имали дужност овог испитивања, оптуживани су често и осуђивани у пркос своје добре вере и вршења своје савесне дужности на накнаду штете. Основ за ову немилу појаву Дајс види у томе, што је питање, да ли је једна лађа са основом задржана, решавано (пресуђивано) од цивилног суда са поротом (Јигу), који су симпатизирали више са појединцима.“

Закључак, који се намеће на основу ових чињеница, очевидно је на штету енглеског права. Тако ми у њему можемо видети ону историску појаву да оно што је раније било напредно доцније постаје назадно. |

Ова институција има свога основа у концепцији друштава која је владала у енглеско праву. Но овде није место да се она развија. Морамо се само задовољити да истакнемо опште особине енглеског права.

Енглеско право показује јасно индивидуалистички карактер. (1) Идеја (гизћее, барем по томе, што допушта одговорност само у оквиру компетенције, у суштини је индивидуалистичка. Практичан смисао ове институције је да правно лице не одговара, п, макако се објашњавало порекло и дубљи основи правног лица, остаје ова чињеница, која показује индивидуалистички карактер, неприкосновена. (2) Одговорност чиновника је лична и то таква, да чиновник одговара без обзира на то што би се он при томе покоравао наредби старијег чиновника. Чиновник олтовара само за деликте, а не и за нехат и погрешке (Хасћјазаоке пи. Мег. зећеп). (3) Али политички фактори или тачније претставници политичких организација (круна u више судије) не одговарају. Ово би у крајњој линији имало можда да се објасни као остатак апсолутизма, државе »власти«. И најзад (4) у пракси, при примени закона о одговорности, Енглези су наклоњени да бране по сваку цену индивидуална права, без обвира да ли је чиновник крив или није. — Такав индивидуалистички карактер пак тешко се може одржати под новим условима, који нужно воде једном солидаристичком навирању.

2. За Немачку је карактеристично гледиште, по коме држава одтовара на место чиновника, а чиновник њој. Овакав један систем, у коме се појединац потпуно сакрива иза државе, у веви је вероватно са немачким схватањем државе као једног правног лица које добија чак облик једног органистичког схватања. Нема сумње пак да иначе и ту се такође остварују захтеви правне сигурности и легалитета.

1 Verwaltungsrecht u. Verwaltungsreehissprechung im modernen Епајада. Ог. Обо Koellreutter, 1942, cr. 194—207.

Dicey, Introdiction, cm. 899—393.