Ekonomist

773

могу да им осигурају путем специалних конвенција, зављу чених — било међу њима, било са другим државама«. — На овај начин Француска влала је, употребљујући право које јој даје последња алинеја чл. 3. Закона од 9. априла 1898. год. — 0 несрећним случајевима, укинула ограничења. и за Пољске раднике, као што је то раније учинила путем специалних конвенција. у погледу белгиских, италијанских, пуксембуршких, и енглеских радника.

Нарочити споравум између надлежних француских и пољских

власти утврдиће потребне одредбе у потледу исплата рента и пензија у у Француској и Пољској.

Чала. 4. конвенције садржи још и клаузулу највећег повлашћења : БАко по ступању на снагу ове конвенције буду закључене конвенције између једне од двеју уговорних страна и које друге државе, на основу којих ће рапници ове последње уживати веће користи од оних које су предвиђене у француско- пољској конвенцији, исте бенефиције признаће се п поданицима једне и друге од уговорних страна, који су запослени у другој земљи«.

Но овој конвенцији надлежне администрације у обема. земљама биће дужне да се старају о заштити радника, и о примени, како законодавства д' раду, тако и одредаба у споразуму, а у могледу радника друге земље запослених на њеној територији. Овој се администрацији и достављају, било директно, било индиректно, преко надлежних консуларних власти, све рекламације страних радника, које могу бити упућене на њиховом матерњем језику, а у погледу услова рада и етвистенције код њихових по-

слодаваца, као и у погледу осталих. тешкоћа, које би се појавиле приликом

њиховог боравка у страној земљи. Овим одредбама не ограничавају се ниуколико права консула, која би проистицала, или ће пропстицати, из уговора, конвенције п закона земље у којој бораве.

У погледу индивидуалне емиграшије, конвенција предвиђа, да-се У случају, када радна пијаца не допушта да се запосле емигранти, никакво нарочито одобрење неће тражити приликом одласка из земље порекла. за раднике који одлазе из једне земље у другу у диљу запослења, нити ва њихове породице. Реципрочно, никаква дозвола неће се тражити од радника приликом њиховога одласка из земље у коју су имигрирали, а у моменту када се враћају у своју земљу порекла. Да би уживали ове користи, они треба да. се снабдеју потребним документима о својој личности, поје ће им издати њихове надионалне власти. Приликом њиховог доласка примиће их власти земље у коју имигрирају, које бе их пустити слободно да уђу, сем у колико се тиче санитетских или полициских мера, или других одредаба које се налазе у конвенцији. |

Ако радници приликом њиховог доласка на граници не покажу уговор о вапослењу, или ако њихов уговор садржи одредбе у противности са. конвенцијом, они ће бити упућени тамо где желе, само ако буду имали средстава. да одпутују. У противном случају, они ће бити примљени у једном од центара за становање безплатно или упућени биро-у за упослење близу границе.

Конвенција. предвиђа | извесне одредбе и у погледу. спонтане еми-

грације. Тако, »на случај да радна пијаца не допушта у извесним периодима, за извесне покрајине, и за извесне професије пружање запослења.