Ekonomist

782

Поданици обеју земаља уживају на територији друге слободу, да припадају или не синдикатима или професионалним или корпоративним групама, које се дозвољавају и домаћима, под резервом законеких одредаба у погледу управљања овим синдикатима или групама. И радници и послодавци могу да буду чланови комитета за помирење и арбитражу у споровима између послодаваца и радника у. којима би били заинтересовани. Тако исто признаје се-право пољским радницима запосленим у једном руднику да могу изабрати свога мандатора, у циљу да преко њега изложе њихове захтеве односно услова рада, и то било послодавцима, било рударским повереницима, била самој надлежној власти, у коме случају француске власти су дужне да олакшају дотичном мандатору ову мисију. Ово исто вреди и за француске раднике у Пољској (чт. 12.).

По чл. 13. конвенција предвиђа једнакост у поступању поданика сваке земље на територији друге као и са припадницима дотичних вемаља, 4 у погледу примене закона о условима рада, о хигијени, и о обезбеђењу радника, и то не само на оне законе који су на снази, већ и на оне који би касније били донети:

У погледу трајања ове конвенције, каои у погледу решавања спорова који би се појавили приликом њене примене, остаје оно исто што је предвиђено и у конвенцији од 7. септембра 1919. год., с тим само да одказ може бити извршен на три месеца пре истека периода.

Новим споравумом — протоколом од-17. априла 1924. год. као и оним од 3. фебруара 1925: год., о коме смо већ и говорили, комплетирана је још више ова конвенција, па са њом и она оц 1919 год.

По протоколу од 17. априла 1994. год. предвиђено је да се одредбе расписа Министарства Унутрашњих Дела“ бр. 53 у погледу уклањања странаца кад су у раскинутом уговору, неће примењивати на пољске раднике. Равни детаљи предвиђају се још и у погледу организације, и инспекције и контроле над извршењем конвенције и уговора о запослењу. У овоме протоколу признаје се од стране Француске, да приватне установе за помоћ могу да ступају у вези са професионалним делегацијама у циљу пружања њихових услуга досељеницима. Тако исто Француска признаје, да француски послодавци могу, путем слободно присталих улога, да створе један специалан фонд у Пољској, којим ће управљати пољска власт, и из кога ће се помагати искључиво приватне установе за помоћ пољских радника који емигрирају у Француску, п њихових породица, а под условом само, да Пољска не услови запослење и одлазак својих радника овим уловима.

По овоме протоколу утврђено је такође, да се школска обавеза предвиђена законом од 28. марта 1882. год. у Француској примењује и на децу пољских радника. У овоме погледу протокол прима к знању без икаквих примедби, сарадњу рударског комитета из Француске, а у смислу: а) да у погледу јавних школа он подноси трошкове за допунску наставу која би била потребна из језика, историје, и пољске географије; е) шли, кад број пољске деце то оправдава, односно у опште у великој индустрији, а нарочито у рударској индустрији, отварањем према потреби приватних школа у којима ће се осигурати, под контролом француских академских власти, а у оквиру нормалног школског програма, иста настава, допуњена. ако има места, за децу која немају још довољно основних појмова из фран-