Ekonomist

798

у Немачкој нарочита пажња обраћа на земље које се налазе на истоку м југо-истоку, а у којима је Немачка п пре рата тражила терен за своју трговинску експанзију (Огапос nach Osten).

Међутим потреба ва проучавањем прилшка у овим земљама намеће

се још и стога, што су се политичке и привредне прилике после рата баш у овим земљама нагло промениле: створене су сасвим нове државе, као Чехословачка, Пољска, Латвија и други тако звани »пимитрофи« ; старе државе, као Србија п Румунија, су претрпеле крупне измене у својим границама па према томе и у целоме своме привредном склопу. ј У томе циљу створен је у Бреслави нарочити Osteuropa-Institut чије радове и тежње подупире индустријско-трговачка комора у томе месту. Економску секцију на томе Институту води Д-р Серафим, доцент на универзитету у Бреслави, који је до сада објавио читав низ радове о Совјетској Русији и о балтичким државама. Професор политичке економије на универзитету у Љубљани, Д-р Александар Билимовић био је позван, да прикаже привредне прилике у Краљевини (С. Х. С.

У књиви, чији смо наслов горе исписали, на циглих 88 страна. овај вадатак извршен је са ванредном концизношћу. Цела књига подељена. је на 17 глава и свакој глави предходи подробна библиографија предмета који се у њој третирају, а која обухвата не само све књиге и већа дела штампана пре и после рата на нашем и на другим језицима, него пи велики број чланака и расправа објављених о нашој привреди у стручној штампи у земљи и на страни. Поред овог обилатог матернала писац је искористио у највећој мери званичне извештаје државних и друрих установа, привредних организација, савеза m корпорација. Ово је нарочито важно, када се узме у обзир, како је тешко редовно пратити публикације ове врете.

Поред увода, где је наведена статистика становништва п интересавтни податци о искоришћењу водених снага у нашој земљи (само 165.700 коњских снага од 3,002.900), налазимо у књизи подробно третирана следећа питања: 1. пољопривреда, 2. аграрна реформа, 3. сточарство, «. шумарство, 5. рударство, 6. тидустрија и положај радника, 7. новчани проблем, 8. кретање цена, 9. банке и кредит, 10. саобраћај, 11. унутарња трговина, 12. спољна трговина и 13. финансије.

Немамо могућности, да подробније рефершшемо о богатетву материјала пруженог читаоцима у вбијеној форми, где је ва сваку грану истакнуто п подвучено само најважније и најмаркантније. Исправљамо овом приликом само једну малу нетачност при дну стране 134, где писац тврди, да државни кредити по Закону о пољопривредном кредиту »још нису потпуно псцрпљени«. Ово је нетачно у толико, што до сада овим кредитима управо још никако није ни располагано ва циљ коме су намењени.

У последњој глави писац третира финансије наше земље и, као закључак ове главе, наводи потребу, да се смање порески терети наше привреде. Пошто се овај закључак налази при крају књиге, добија се незгодан утисак, као да је та констатација — резултат целе расправе, а не само ове последње главе. Оправдано је мишљење, да би питање о смањењу апсолутне висине порескога терета било потиснуто у позаднну а можда би и сасвим отпало, ако би се претходно, спровеле бар следеће мере конструктивне привредне политике, као: 1. дефинитивно решење аграрне реформе и власништва интересената на додељеној им земљи, 2.