Ekonomist

- | 799

слободно сађење пи извоз дувана и слободна продаја свилених буба, 3. Изједначење стечајног и грађанско-судског поступка, те целокупног пореског законодавства, +. потпуна деетатизација железница, бродарства и других државних предузећа и 5. организација пољопривредног кредита не само краткорочног, него и дугорочнога, хипотекарног. Већи део ових мера налазимо у дотичним главама поменуте књиге те је мало незгодно, што је питање о смањењу порескога терета, можда, случајно дошло у књизи на такво место и добило такав значај, који му у низу ових мера свакако не припада.

У свакоме случају морамо признати, да немамо за сада ни на своме језику једну књигу, која би овако исцрпно и зналачки третирала целокупну привреду наше земље. А пошто се привредним питањима посвећује све већа пажња, то можемо препоручити ово дело свима онима који жели да се позабави темељним проучавањем наших привредних прилика.

Ал. В.

"Спомениспис Трговачке и Обртничке Коморе у Загребу, Загреб 1927.

73-тодишњица Загребачке трговачке и Обртничке Коморе

15. Фебруара 1927 год. навршено је 75 година од дана отварања најстарије Трговачке Коморе на нашој територији — у Загребу. Овај значајни датум Загребачка Трговачка и Обртничка Комора је прославила. објављивањем Споменсписа, који је скоро изашао а који је у главном посвећен прегледу деловања исте у току последњих 25 година, толико судбоносних за ову покрајину.

Трговачке Коморе не само у нашој држави но и у другим земљама европским јесу релативно младе институције које су се јавиле средином прошлог века. Према томе једна. комора, која већ броји 75 година беспрекидног деловања, заузима угледно место међу својим другарицама и може се са поносом осврнути на пут, који је прешла, а који је био не само дуг, но и испуњен борбама и напорима, који су били већином крунисани успесима. Пре 1918 год., т. ј. пре но што је била створена национална држава Срба, Хрвата п Словенаца, Загребачка Комора највише, се трудила да одбрани привредну самосталност наших људи против покушаја аустромађарских власти да денационализирају хрватску трговину и индустрију. После 1918 год. Комора активно суделује на успостављању привреде, која је била уништена или осакаћена ратом, на њеном прилогађавању новим условима и новој територији. Она постаје средиште јавног мишљења хрватских привредних кругова и споном између њих и владе. Отуда безброј њених представака, мишљења, примедаба и молби, које се тичу железница и друмова, речног саобраћаја пи поморске пловидбе, царинских и железничких тарифа, поштанског, телеграфеког и телефонског саобраћаја и других грана законодавства и администрације, које су у вези са. трговином или индустријом. Главна је садржина коморине споменице опис ових корака пред властима и њихових резултата, који су били веКином повољни, јер је комора проучавала дотична питања са потпуним