Ekonomist

40

орећ опа !аја дуа Коптазпа ргедјоба, 1 рокизај је озјао оуоб puta bez uspeha. Nemačka da iskoristi priliku nesporazuma saveznika, sazove neutralnu medjunarodnu konferenciju stručnjaka u Berlinu, sa zadatkom da prouće prilike u Nemačkoj, i pitanje reparacija Posle konferencije (koja je trajala od 8. do 14, novembra) Dr. Wirth 14. nov. 1922. 6. šalje novi moratorium C. D. BR. moleći da se (prema zaključku konferencije stručnjaka} odSodi plaćanje reparacije za 3—4 godine, a drugo, da se odredi defiritivno plaćanje duša prema kapacitetu zemlje. Ovo je bio га2]об da se saveznici ponovno sastanu na konferenciji u Londonu 9. decembra 1922, о., Која зе završaje bez ikakvoS pozi tivnog rezultata, i zakazuje se nova za 2-l.1993. u Parisu. Kako je Lloyda Georga zamenio Bonar Law, nastalo je drugo mišljenje sa strane Engleske. Law je izneo gotov projekat o pitanju naDlate reparacije, pred Poincarea. U projektu se zahteva da se ·za vreme od četiri Sodine zaslavi plačanje Nemačke {osim delomičnih lilerovanja u naravi} a uz to da se smanji dug i da se anuliraju obligacije C, a obl. A i B da moraju biti potpuno pokriće, Kao kontrolu nad financijskim radom Reicha, u projektu зе Тад, Strani savet (Consetl e'franper), koji bi boravio u Berlinu. Plan Poincarea, kako smo ranije videli, bio je sasvim druge naravi, i kao svršetak svih tih radova bile su ove dve rečenice: »Plan Engleske je iluzoran i opasan« rekao je Poinkare, i »Projekat Francuske je nemoguć da Nemačka rehabilituje svoj Kredit« rekao je Bonar Law.

9. januara 1923. Komisija konstatuje da Nemačka nije udovoljila svim obavezama i 11. januara 1923. TIrancuska vojska okupira Ruhr.

Ekonomsko stanje Nemačke do konca 1923 Svršetak-· rata ostavio je Nemačku finansijski potpuno eksploalisanu. Posle Austro-Ugarske Nemačka je najviše za vreme rata crpila iz narodne imovine. Premda bogata kapitalom, bogata sirovinama, sa jako razvijenom tehnikom da је ха svoje proizvode imala najbolju prodju na svetskom tržištu, rat ju je potpunoma savio u svoje kolo. Država je, da pokrije ratne izdatke, mogla jedino da se koristi unutarnjim kapacitetom zemlje.1!) Ona nije 1!) Ukupni ratni troškovi Nemačke bili su 148,7 milijardi maraka, od čega je otpadalo ma dugove dugoročne 93,7 milijardi a kratkoročne 55 milijardi.. Od 1.-IH.-1914.—31.-1I.-1919, bili su ukupni izdatci Nemačke 175 milijardi što je bilo znabdeveno ovako: 87 milijardi zajma, 63,5 Donova tresora eskomptovanil 'kod Reichs Banke, poreza i ostalog 25,5 milijardi: Dug Reicha koji je bio 1.-VIII.-1914. 5,4 milijarde maraka diže se d1.-IH.-1919. na 156 milijardi. (Nočl, си. 56. 452.).