Ekonomist
41
mogla kao saveznici da zaključuje debele ratne zajmove te da oslobodi narodna dobra od ratnih posledica. Nemačka je morala da, kako svu proizvodnju svede na šlo veću proizvodnju ratnog materijala, tako i od narodnog dohotka da uzme što veći deo za svoju rainu upotrebu. | može se zaključiti da je blokiranje jedino i prinudilo Nemačku na kapitulaciju. |
To do krajnih mera slabo finansijsko i slabo produktivno stanje posle svršetka rata se još više pogoršalo. Nemačkom je od Bismarka pa do Vilhelma vladao politički duh kao i duh nacionalni koji nije nikako mogao da podnese novi državni duh, koji je bio rezultanta prvih. Nemački nacionalizam {neću da kažem militarizam. jer on nije ništa druso nego sastavni deo nem, nacionalizma) ima u svojoj dubini jednu lipičnu karakteristiku. 1 ako se sve nacije razlikuju u svom unutrašnjem životu od života drugih na- · cija, Nemačka se, po našem uverenju, opet razlikuje od svih ostalih, Taj je poseban tip bio odraz cele strukture koju su zatvarale бталисе уШћетоуоб сагзтуа,
11. novembar 1918. S. nametnuo је NemačkoJj ono protiv čega se ona borila od svog postanka: zavisnost. To nije moglo da prodje nezapaženo kroz nemački narod. Nova Nemačka, pored najbolje volje, nije mogla da zauslavi talase bure koji su išli spram nje. Ali, ona je mogla da umanji njihovu silu, mogla је da se na mnogo •načina zaštiti. Medjutim, Nemačka je radila obratno. Ona kanda nije bila niti najmanje svesna Svog novog položaja. Sve što je uradila prouzrokovalo je novo slabljenje samogs naroda. One teške ratne posledice nisu bile ništa spram onoga što je došlo kasnije, Kao nova poplava preko zasejanos polja, linansijska je politika Reicha uništila sve što je postojalo. Nije više bilo >novćčanog bogatstva*. Novčanice su bile papir čija vrednost nije predstavljala niti utrošeni rad za njihovu proizvodnju. 1 šta nastaje: Nemačka ponovno pregažena, morala je da ponovno skloni Slavu i da, kako god u Versailes-u da na istom mestu аде зе хасапо У ћет, да рта ак! Кој! ба гахсагије, опа је тоrala da u Londonu primi akt koji joj oduzima i svu ekonomsku slobodu. Morala, jer nije znala da je njen rad pogrešan. Ona nije umela — a niti htela — da izadje iz slarog nemačkog duha, i morala je da ponovno primi jaram koji je bio novo breme na ledja njenog naroda.
Ako promatramo linansisku politiku Reicha vidićemo odmah da je ona već u svom početku bila pogrešna. Ta pogreška nije