Ekonomist
53
Хипотекарне Банке. Гледајући на ову ствар — обнову Београда и решење тешке кризе станова, која нам је још свима у свежој успомени — не кроз бирократске наочаре, већ очима
пословних људи, Државна Хипотекарна Банка приступа, одмах после обнове својих књига давању краткерочних позајмица за зидање, створивши — у оскудици интабулапионих књига —- друге инструменте за активан рад и заштиту банчиних интереса. (Ово је изведено у виду меница са авалним потписом једнога завода, с тим да се ти тако звани краткорочни зајмови за зидање имају претворити у амортизационе када поједини објекти буду готови и када судови буду добили нове интабулационе књиге. Само онај који зна са каквим се предрасудама и окорелом рутином ради у многим државним установама, може схватити да је збиља требало много храбрости да се удари нова бразда у једноме тренутку када су многи прорицали пропаст Државној Хипотекарној Банци због ове врсте послова. Треба само себи представити како би изгледало да Државна Хипотекарна Банка није снажно и на време помогла обнову Београда чије се благотворно дејство у погледу подизања станова осетило одмах и осећа још и данас. Порушени Београд за неколико година подигао се као Феникс из свога пепела, и огромна грађевинска делатност, која је од тако великог значаја по све гране земаљске радиности и привреде каогруком однела је једну социјалну опасност; оскудицу добрих и здравих станова. Чиниле су се многе примедбе у погледу грађевинске и хипотекарне политике, као на пр.у чланку г, Петровића штампаном у Економисту на који ћемо се мало ниже осврнути. Једна ствар је несумњиво ван спора а то је да се Београд. 1918 и неколико година потом налазио у стању таквоме да се подизање Престонице није могло извести олако систематски, као што би се то могло пожелети и као што се то може данас учиниги када је криза станова, у главноме, прошла. Даљи напори Банчини развијали су се у правцу реорганизације њене према новим приликама и проширења делокруга рада адопширањем нових послова као и прдширења важења њенога Закона за целу Краљевнну, Реорганизација њена за коју иницијативу нису увек давали водећи органи банчини, већ је често пута носила примесе политичких па често пута и партикуларистичких тенденција, дала је Банци нови чврст темељ за нове операције и нове послове како у земљи тако и на страни, На првом месту, уживајући