Ekonomist
54
огромно поверење у земљи од стране улагача који су услед падова неких банака желели имати потпуно осигурање за уложени новац, Д. Х. Банка у циљу пласирања ових улога у одговарајуће краткорочне пласмане, уводи есконш и ломбард, од чега прву врсту послова ради само са новчаним заводима, створивши на тај начин један јак резервоар који је индиректним путем стављен народној привреди на расположење, Осим тога, на тај начин, давањем краткорочних зајмова у виду есконта и ломбарда, створен је један баланс у ликвидности банчине имовине,
На тај начин избегнута је дотадашња аномалија да се улози пласирају у дугорочне зајмове, што је противно финансијској пракси. Било је критике по томе да ли Д. Х. Банка као таква треба да прима улоге на штедњу јер, тобоже, на тај начин одузима средства намењена приватним банкама. Међутим та је версија из основа погрешна. Улози на штедњу, бар у старим крајевима, ни издалека не достижу ону цифру која би била у сразмери са економском моћи ових крајева, нарочито ако се упореди са напредним земљама на западу. И због тога народу се мора дати један стимулус у виду државне гарантије од стране државних новчаних установа (Поштанска Штедионица и Д, Х. Банка), да би се новац који би остао ван промета и сакривен од стране људи који немају поверења у друге новчане заводе пустио у циркулацију. А да је та бојазан према извесним новчаним заводима била оправдана доказ су падови многих банака са врло знатним улозима на штедњу, који су или дефинитивно пропали или ће улагачи бити тешко оштећени.
По добивеном овлашћењу за проширење делокруга рада у новим областима, Државна Хипотекарна Банка приступила је одмах оснивању својих главних филијала у свима покрајинама наше повећане Државе. Тако је поступно основана Филијала у Новом Саду, Скопљу, Нишу, Сарајеву, Цетињу, Сплиту, Загребу и Љубљани. Рад по свима овим Филијалама је необично интензиван и поједини Филијали својим територијалним делокругом раде послове који су већега обима него што је била Управа Фондова у предратној Србији, Ми ћемо у идућем броју у цифрама изнети рад и резултате Централе и појединих Филијала, али још сада можемо нагласити да су се ове Филијале својом организацијом по себи и у односу према Центраљи показале да су на висини задатка који им је додељен, и својим радом допринеле су веома много побољшању привредних односа у новим крајевина а нарочито у сиромашној Босни и Херцеговини, Црној Гори и Далмацији,