Ekonomist
55
Упоређујући њихов рад са радом филијала Народне Банке, нарочита у економски слабим крајевима, може се са похвалом истаћи да је рад Д. Х. Банке на кредитирању сироматшнога света много обилнији и ефикаснији него што је то случај са Филијалама Народне Банке, Док Народна Банка кредитира само новчане заводе и трговце са протоколисаним трговачким фирмама, дотле код Државне Хипотекарне Банке имају приступа сви сталежи у земљи почев од земљоралника као најмногобројнијег. На тај начин новчана средства дренирају се много равномерније у целој земљи и код свих сталежа који има непокретности., Чине се до душе замерке Државној Хипотекарној Банци што земљорадницима не даје зајмове у већем стилу, Те су замерке неоправдане уколико се тичу дугорочних хипотекарних зајмова које Банка даје свакоме без разлике који се за то јави. Међутим, ако се од Државне Хипотекарне Банке тражи да пољопривредницима даје зајмове краткорочне и у мањим сумама, онда се мора констатовати да код таквих критичара постоји конфузија појмова у погледу рада и задатака Државне Хипотекарне Банке, Државна Хипотекарна Банка по своме садашњем устројству, није пољопривредна банка већ хипотекарна институција за дугорочне зајмове већега обима. Њена цела организација постављена је за тај задатак, и она га врши са најбољим успехом за шта су доказ резултати које је она постигла у свима гранама свога пословања, а нарочито у хипотекарним кредитима, Међутим неоспорно је да пољопривредницима требају ситни кредити и то са краћим роком. Ово у толико пре што је код нас јако развијена мала својина за коју треба створити и такву врсту кредита. Али за такву врсту послова ваља створити засебну организацију и због тога је законодавац и створио Дирекцију за пољопривредни кредит која ће ваљда у скором времену отпочети свој рад У обиму који се од ње очекује.
Оснивањем Филијала у новим покрајинама, Државна Хипотекарна Банка примила је у наслеђе — у циљу ликвидације извесан број покрајинских хипотекарних институција које су пре ослобођења самостално радиле. Тако је Банка примила осим познатих Окружних Штедионица у старој Краљевини Србији још и Зиратну Банку у Скопљу, Црногорску Хипотекарну Банку на Цетињу и Вересијски Завод у Сплиту. Ми то наводимо само ради илустрације колики је колосалан рад у овој установи и како га она при својој обимности послова са најбољим успехом савлађује.