Ekonomist

= bh i akuci A Mi

317 О земљорадничким дуговима

Од прошлог лета, за време изборне кампање, стављено је на дневни ред питање сељачких дугова. Почевши од председника владе, па редом до најнезнатнијег посланичког кандидата, сви су говорили о овом важном проблему. И, наравно, што је у таквим пуиликама најлакше, стављало се у изглед бирачима, да ће их држава помоћи да се одуже,

Последице су се брзо осетиле. Повериоци су постали резервисани и сељак је још теже долазио до кредита него раније. Наплата потраживања знатно је отежана, једним делом због привредне кризе, али још више због тога, што се створило уверење, да ће сељачке менице, на неки начин, регулисати држава.

Одмах после избора, крајем септембра. пр. год. министар пољопривреде и вода сазвао је једну конференцију стручњака (представнике привредних корпорација), којој је поставио извесна питања и тражио одговор. На конференцији се, по обичају, говорило о свему и свачему али се прецизно није поставило решење проблема.

Затим су у Парламенту ницали предлози о томе. Пошто влада још није поднела формални законски пројект, нити се зна њено мишљење, иницијативу су узели народни посланици. Најпре је поднео предлог г. Настас Петровић, затим г. Д-р Милош Тупањанин и као последњи дошао је пројект г. Косте Тимотијевића.

(О овом пројекту говорио је 29. маја о. г. у Новинарском Дому г. Д-р Велимир И. Бајкић, који је подвргао цело питање једној испрпној и стручној критици. У стању смо да говор г. Бајкића донесемо по стенографским белешкама ма да се ово предавање сада објављује у „Трговинском Гласнику“, у једној прерађеној форми. Г. Бајкић је рекао:

(Објављени пројект закона подсећа на наше финансијске законе, које називамо циганском торбом, Мање од половине пројекта односи се на мораторијум, Све остале одредбе пред“ стављају измене и допуне постојећих закона, Такав начин законодавног рада је хаос и анархија правног поретка. Не могу се оваквим законима мењати закони; трговачки, о судском поступку, 0 пољопривредном кредиту, о Народној Банци и десетак других закона. Какве везе има продаја фабрике шећера на Чукарили и давање Беља под закуп са питањем сељачких дугова Човеку се и пехотице намеће мишљење да се хтело прокријумчарити питање на које стране капиталисти јуришају већ неколико година; продаја фабрике шећера, Две битне измене закона о пољопривредном кредиту налазе се у овом пројекту где им није место.

Насупрот фининсијском одбору, данашња влада има други. кључ за решавање ових питања, а то је тзв, комерцијализација. Пројект комерцијализације железница лежи већ пред финансијским одбором, пројект о комерцијализацији рударских предузећа лежи у Министарству Шума и Рудника. Овде је убачено једно питање, један проблем, о ком треба да се дуго разговара, а које се може расправити само тако, ако једног дана Министарство Финансија после дугог размишљања поднесе један пројект и донесе солуцију за све, а не да се фа-