Evolucija radničkog pitanja

12

Они потсећају на капиталисте и предузимаче, у толико што раде само својнм мозгом, организују рад других и руководе читавим предузећима. Али они се приближују и радлшцима, јер обично немају свога капитала, и раде за плату, као прави најамници. У правном као у економском погледу, њихов положај је међутим повољнији од радничког: раде под уговором који се отказује на дужи рок; имају веће прижоде; заинтересовани су за успех предузећа не само разним тантнјемама и дивидендама, већ и својим именом, гласом који уживају. Њих је теже увући у какав покрет против капиталиста, и они су њихови главни помагачи у борби са радницима. У последње време се ипак све више јављају удружења техничких стручњака, проналазача, и т. д. Није редак случај да они сарађују са радничким организацијама, док Међународни Институт за интелектуалну сарадњу иде раме уз раме са Међународном Организацијом Рада. Проширена на највише слојеве најамног радног света, употпуњена одбиром полудуховних и духовних произвођача, администратора и, организатора, радничка класа данас обухвата све степене друштвенога амфитеатра. Од појединаца и од малих група, свест о свом положају и напор за бољитком прешли су на читаву класу. Она је састављена од разноврсних елемената, али све више осећа своје економско, социјално и морално јединство.

4. Идејно проширење

Кад је обухватило толнке масе раднога света, свих вера, народности и језика, свих струка и категорија, радничко питање је морало еволуирати у још једном смислу. У почетку 19 века, оно се поставило као питање хлеба и голе физичке одбране. Раднички захтеви су у главном били ови: већа надннца, краће радно време, здравија радионица. Док капиталистн теже да свој профит увећзју смањујући трошкове, радннци желе да у продајној ценн робе коју производе добију што већи удео. У почетку их се чак није тицало хоће ли капиталист смањити свој профит, или ће за толико повећати цену роби. Тек доцније су приметнли да се њихов стварни положај не поправља знатно, чак и кад наднице непрестано расту. Шта је било? Капита-лист је издатке на веће радничке плате пребацио на потрошаче, па добрим делом и на раднике, у сваком случају на све оне који радннке снабдевају разним потребама. Ови су пак одмах поскупљивали намирннце; номинална најамница је расла, док је реална стајала у месту или је чак назадовала. Већ та појава морала је упозорити радннке да просто повећавање плата не води циљу. Ако не појединим радницнма, оно њиховим вођима синуло је у очима, да се радннчко питање мора схватити много шире. Реч је о судбини читаве једне класе која хоће да на целој ширини друштвеног живота поправи свој положај, и то не само формално него и