Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

- 40 ЕБРОПА И ВАСКРС СРБИЈЕ

1807 гл) Он је тиме хтео да осигура себи пријатељство Турске, да би могао утврдити план своје политике. Очекујући одговор турске владе, он је бар делимично одобрио предлоге Чарториског. Још 10 децембра министар финансија добио је био на_редбу да стави на расположење министру иностраних дела суму од 5,000 дуката за српске ствари.)

- рпски депутат, капетан Чардаклија био је задржан у Петрограду да сачека повратак курира из Цариграда и одговор турске владе на руску представку. Што се тиче друга два депутата, Ненадовића и Протића, они су, пошто су добили по 300 дуката на поклон, напустили па Петроград, 27 децембра и кренули се, преко Галиције и Маџарске, у Београдски Пашалук.“).

11.

Ебу-Бекир Паша заробљеник Гушанац Алије. Откуп који су устаници платили Гушанцу за ослобођење паше. Неуспех мисије Ебу-Бекир Паше и његов повратак у Босну (новембра 1804).

Међутим, сумња која је устанике била обузела, од првог тре-

нутка, у погледу успеха мисије Ебу-Бекир паше, ускоро се показала као оправдана. Очекујући одговор из Цариграда и Турци и Срби трудили су се, до душе, да поправе унутарњи положај. Веза између села и градова била је повраћена и трговина је поново отпочела. Народ је изабрао нове кнезове које је паша потврдио и којима је ставио у дужност да скупе порезу и да плате "паши и турским гарнизонима оно што им је народ раније плаЋао, као службеницима султановим. Спахије су се, такође, почеле враћати на своје земље и примати своје дохотке.) Тако је ред био брзо повраћен.

И покрај тога устаници су били неповерљиви према Турцима и остали су под оружјем, чекајући одговор из Цариграда и Петрограда. С друге стране кораци Бекир-паше код Турака, који су се налазили у београдском граду, остали су безуспешни.

Као и у свима другим местима у пашалуку, која устаници још нису били освојили, Турци су иу Београду били подељени у две странке: мирне Турке, међу које су спадали стари чиновници, спахије, трговци и занатлије и немирне Турке, међу које су долазили: јаничари, крџалије и остали елементи нереда. Први су били верни султану и живели су у вароши и у доњем граду, где је становао Бекир паша са својом пратњом. Други су били одметници и држали су горњи град који је доминирао и доњим градом и вароши Београдом.

Одмах по своме уласку у град Ебу-Бекир је с помоћу мирних Турака збацио старог Ага-Хасан пашу, који је управљао пашалуком од смрти Хаџи Мустафа паше и који је, у ствари, био за-

==,

|) Рифен министру, 4 термидора, г. ХШП. (А. М. И. Д. у Паризу. Турска Пол. преписка. св: 210, л. 135).

:) Ст. Новаковић. Исто. 37.

3) М. Ненадовић. Мемоари. 1 изд. 270, 1 изд. 152.

4 М. Ненадовић. Исто. 11 изд. 119.