Evropa i vaskrs Srbije : (1804-1834) : s jednom kartom u boji

ГЛАВА 111 · 41

робљеник дахија. На његово место поставио је мохазила Сулејмана, који је био први турски делегат на конференцији у Земуну. Ебу-Бекир је држао да ће га, као комесара турске владе, сви Турци слушати и покоравати му се, али се је у томе преварио. Гушанац Алија и његове крџалије нису имали поверења _ у њему. Они су мислили да је њему поверен задатак да им отме команду над Београдом и да их отера из Пашалука. И покрај тога, они, првих дана, нису смели показати то неповерење, без сумње из страха од војске која је пашу допратила. Али, у Августу је била настала велика врућина. Војници“ Ебу-Бекир паше морали су пити савску воду и од ње су се поразболевали. Многи су помрли а други су се вратили у Босну и тако је његова војничка снага спала на шаку људи. Гушанац Алија је тада променио своје држање. Кад му је паша затражио да крџалије напусте град, он му је одговорио да ће из града изаћи тек кад им буде издата њихова плата. А када су устаници, по савету паше, пристали да им даду 200.000 гроша, Гушанац је измишљао разне изговоре само да не испуни своје обећање.' Почели су чак оспоравати власт пашину над градом и тако је Ебу-Бекир ускоро постао њихов заробљеник. Они су му тада затражили још једну велику суму новаца, на име. неисплаћене плате, коју—су-им дуговале дахије. Тако су уетаниа пите принуђени да Гушанцу доплате још 100,000 гроша за откуп Бекир паше.2) 5 |

Ослобођен, паша је похитао у Босну. Он је, 8 новембра, пошао из Београда, с мало војника што му је остало. Тада је био пао велики снег и путеви су постали непроходни. Кад је стигао у Палеж (данашњи Обреновац) паша је позвао Јакова Ненадовића и поверио му топове и муницију. „Ако сте султанова раја, као што кажете, — рекао му је — пошаљите Ми све то на границу а ако нисте чините шта знате“. Ненадовић је примио на себе тај задатак. Наскоро за тим све је то пренето на Дрину и предато босанским“ властима, на уредну признаницу.3)

1) Извештар тумача Домбаја (Деле. 1904. Септембар. 349). 2) Молба устаника султану, од 24 јануара 1806 (Голубица. 11. 187). 3) М. Ненадовић. Исто. 157. :