Filatelista

организују то подружницама или на дру= пи начин, који ће им омогућити што бољи међусобни контакт. Разумије се, да њихова организација не смије ништа мијењати на структури савезних организација. Средиште радне групе је у сједишту савеза. Поједина средишта радних група су у вези, упознавају се резултатима рада, измјењуцу мисли о свим начелним питањима обраде, о опсегу регистрирања особина у каталозима и приру-

чницима и достављају уредништвима ча-

сописа своје примјетбе и надопуне на изашле радове и т. д. Кад се ради о нашим маркама, треба и колективно судјеловање свих оних, који се баве истраживањем и проучавањем тих марака. А ла се може лијепо и добро радити, свједочи нам радна група „Хрватског филателистичког друштва“ из Загреба. Колико ми је познато, то је до сада једина радна гру-= па ове врсте. Савезне и полружничке у-

праве морале би ријешити питање, како да радним групама омогуће читање свих наших листова. Осим тога морале би радне групе преузети бригу, ла се у подружеицама што чешће држе предавања из свих подручја филателије, а с нарочитим обзиром на ново уписане чланове; ла на састанцима 'обавјешћују о салржини свих наших часописа и поведу дискусију о оном, што ти часописи објављују. На тај начин помогле би радне групе да недјељни састанци подружница добију потребну филателистичку садржину, која ће одгајати и шоучити. Тиме ће много помоћи своје савезне управе у сузбијању негативних елемената и појава на састанцима. А помоћи ће и уредницима и писцима у њиховом раду. Заједничка сарадња радних група свих савеза зближити ће коначно ове оне, који осјећају потребу, да се наша филателија ојача и учврсти и у унуђрашњости своје организације.

—

АЛ. Ј. ПЕТРОВИЋ

Ут а ови тек при

БОЈЕ

Један од најважнијих саставних делова марке јесте њена боја. Ни од једног другог саставног дела не зависи толико лепота марке као од боје. Од њеног правилног избора, од одређивања мешавине и јачине тона боје, од њене правилне употребе зависи утисак марке, који треба да изазове код гледаоца. И најлепши црTOK упропасти се рђаво изабраном ин рђаво употребљеном бојом.

Код марака може се говорити о боји употребљеној за израду слике и о боји патира. ~

Папир је најчешће бео; али чисто бела боја папира не добија се природним путем, при изради, већ бељењем на равне начине. Природна боја папира има у извесној мери жућкаст или сивкаст тон. Папир у боји може бити обојен скроз или само са лица. Скроз обојен папир израђује се, кад се још при изради папира папирној маси дода потребна количина жељене боје и добро се јизмеша са осталим материјалом, од кога се папир израђује. Само са лица се папир боји накнадно т. ј. бојење се врши преко готовог папира.

За штампање марака и других поштан= ских вредносница употребљавају се разне

боје. Само за израду рељефног тиска не морају се боје употребљавати.

Боје, које се употребљавају за штампање марака, могу бити неорганске или органске; сем тога обе се ове групе могу поделшти на природне и вештачке. Најстарије боје биле су природне: неорганске — минералне, земљане и металне, а органске — биљне и животињске. Неорганске боје добивају се из разних минерала и земље на разне начине: пречишћавањем, _ испирањем, — препржавањем, млевењем, хемиским путевима и др. Органске боје се такође добијају разним путевима из животињских (ређе) и биљних (много чешће) сировина. Код вештачких боја заузимају прво место од органских материја стваране анилинске боје. Оне су уведене у употребу за штампање марака седамдесетих година прошлог столећа и од тада ау природне б6оје скоро потпуно потиснуте из употребе.

За сваку врсту штампања (књиготисак, каменотисак, растер и др.) припремају се нарочите боје.

Боја мора бити пре употребе добро изрибана (иситњена у најситнији, једна“ козрни прах). Ако се не уради тако, на сликама марака стварају се онтне тамне