Filatelista

мрље, које постају од крупнијих груд“ вица боје.

Да би се боје могле употребити за штампу, морају се мешати са разним Ууљима — фирнајсима. У изузетно ретким

случајевима употребљавају се и водене

боје т. |. боје са водом и додатком неког лепка. И на количину уљаног додатка мора се обратити пажња, јер се при већем додатку поред обојених површина јављају по њиховом обиму на папиру масне ивице.

Услед неравномерне расподеле боје ваљцима за бојење преко штампарских плоча при штампању се јављају и марке равних тонова боја — тамнијих и отворенијих — у истом табаку.

Ако се на ваљак додаје сувише боје или сувише ретка боја, испуњавају се 60iOM и делови слика, који не треба да буду обојени, и тада се добијају замрљане слике; лодаје ли се пак мање боје или Cy" више густа боја, добија се и т. зв. суви тисак.

Ретко се када употребљавају боје. онако како се набављају — чисте, већ се мешају из више боја или, да би се добила отворенија боја, додаје се бела одн. за тамнију црна боја. М поред највеће пажње ипак се деси да размера мешања пили довољност мешањг не буду исти код свих употребљених количина; зато се добијају разни тонови —- нијансе боја код марака израђених истом бојом, у истом излању. На овај начин настају нехотичне промене боја.

При избору боја врши се проба: да ли лотична боја добро одговара изабраној слици за марку, врсти штампања и папиру, као и да ли је постојана. Избор боја се врши и према сврси, којој је поштанска вредносница намењена. За међународни саобраћај одредио је Светски Пошт. (Савез нарочите боје за најчешће употребљаване вредноснице: зелену за штампа не ствари, црвену за поштанске карте и плаву за обична писма.

При штампању марака наилазимо и на погрешно употребљене боје. Оваке погрешке могу наступити у два случаја: кад се цела штампарска плоча премаже погрешном бојом или кад се у плочу логрешно уметне клише марке са другом вредношћу. У првом случају се добија цео табак марака са погрешном бојом и лакше га је спречити да не уђе у оптиHali. док у другом, и ако само поједини комади, лакше продру у промет, јер теже падају У очи, а кад се примете, избацују се или погрешни клишеји из плоче или погрешно одштампане марке из табака, — и замењују исправним.

Постојаност боја је врло различита и

према њином пореклу и према СПОЉНИМ утицајима. Најпостојаније су минералне.

– а најосетљивије анилинске боје. Спољни

утицаји долазе од воде, бензина и др. течности, од светлости, од разних састо= јака у ваздуху и др. Има боја које се мање или више растварају у води, али ретка је боја марке, која ништа не. бива оштећена од воде н. пр. при прању; ако не ништа више, а оно изгуби бар нешто од првобитног сјаја (свежине). У каталозима се већином скреће пажња на марке са бојом, која се раствара у води, а исто тако и кад бензин на њих штетно утиче, па се код ових не сме ни водознак истраживати помоћу бензина. — Многе се боје под утицајем, нарочито, сунчане светло сти мењају; у најмањој мери од јасних

постају мутне, од свежих јаких боја —

бледе, али мењају се и потпуно, н. пр. од љубичасте постаје сива. — Хемиским пу= тем се такође може боја потпуно променити. Овим се нарочито користе фалсификатори марака, који „израђују марке са оригиналним клишејима у другој 6оји“, „пробне отиске“ и др. — Још се боје могу променити под утицајем лепка или и при дугом стајању у депоима под утицајем ваздуха, нарочито влажног ваздуха. — Често се појављују марке са оксидисаном бојом. Ово се нарочито виђа код жутих боја, које садрже олова, а настаје под утицајем сумпор-водоника.

Због свега овога, као што смо раније казали, морају се пре дефинитивног решења вршити пробе са бојама с обзиром на њихову постојаност. -

Разликовање боја, као и њихови називи, један је од најтежих проблема у филателији. Не могу се одредити ни приближно имена свих боја, које се добијају мешавином 'основних боја. Сваки и најмањи додатак друге боје изазива промену код боје с којом радимо. Па и иста боја, употребљена на већим пуним површинама изгледа друкша него на површи“ нама састављеним од цртица или тачака, исто тако за разне врсте штампе (каменотисак, растер и др.) или на разним врстама папира изавива различан утисак. Исто тако иста боја изазива код разних лица, разних очију разне утиске, те 104 разне особе дају и разна имена, јер их разно виде. За одређивање боја и њихових назива довијали су се људи, стру-“ чњаци за те ствари, на разне начине; не само описивањем, већ и табеларно, спек= трално или у кругу поређаним бојама, разним збиркама са бојама поређаним на картонима у више тонова, — па се није дошло ни до каквог већег успеха у одређивању боја и њихових тонова, те ни до јединственог означавања њихових на-