Filatelista

Жод марака од 2 паре употребљаване су, по дебљини, две врсте папира. "За прву накладу ових марака употребљен је, у главном, дебљи папир; ређе и нешто тањи папир, који се, међутим, ипак при“ метно разликује по дебљини од оног папира, који је употребљен за штампање марака друге накладе, који је по лебљини сличан папиру, на коме су штампане марке од | паре прве накладе.

Код овог излања марака најкомплико-

ваније и, у исто време, најинтересантницје је питање одређивања њихове боје. Meby издањима српских марака нема примера где је теже означити боју марака

или папира. Међутим, питање тачног -од—

ређивања боја од пресудног је значаја за утврђивање чињенице коме издању припадају марке. Ту се, често, толико моpa na иде у крајност, да се констатације а врсти штампања, услед тешкоће око тачног одређивања боје, у главном заснивају на питању реткости појединих при“ мерака. Ово у толико пре што, са званичне стране, приликом пуштања у про мет ових марака, није било издано никакво службено саопштење о њиховој 60ји. Тако се питање боја морало решавати дедуктивним путем, ослањајући се при томе на неколико чињеница: реткост појединих примерака, искуство«и констатације познатих истраживача ових марака и веома оскудни подаци ондашњих вваничних органа. На основу ових чињеница утврђено је да су марке од ! паре ватворено-зелене или бронзано-зелене боје, штампане на тањем папиру, који је с липа љубичасто-ружичасте боје, много ређе од оних, чија је боја жуто или маслинасто-зелена, а папир нешто пунији, тако-= ђе обојен само са лица ружичасто, које се много чешће виђају и које се, у вебини случајева, и налазе у филателистич“ ким збиркама. На основу ове чињенице дошло се до закључка да оне најпре описане припадају првом, а оне друге каснијем, другом штампању. Као што су марке од 1 паре затворено-зелене или бронзане боце ређе од зелено-жутих или маслинасте боје, тако су и марке од 2 паре мркољубичасте, које припадају првом штампа њу, много ређе од марака штампаних на плаво-љубичасто обојеној основи и папиру. који је, по дебљини, приметно тањи, а које припадају другом штампању. Овакво класифицирање може се поткрепити и чињеницом постојања марака од 2 паре у боји марака од 1 паре првог штампања затворено-зелене боје. У филателистичкој литератури много се писало о овој марци. Мишљење о њеном пореклу била су подељена, Неки писци, међу њима Шенек и Де Смет, ослањајући се на мишљење Стевана Поповића, некадашњег инспектода се ту ради о маркама штампаним У

погрешној боји и као такве означене су-У да се радио ш отиспима. Каталози Михел и Шумштајн тако их и класифицирају. Раније је, међутим, било сматрано да се ту ради о маркама штампаним У погрешној боји и као такве означене су у неким каталозима, — Гибонс, Ивер. И Дероко је такође склон мишљењу да су то марке штампане случајно у погрешној 60ји. Ово своје мишљење поткрепљује чи“ њеницом да су му била позната два примерка ових марака поништена поштанским жигом (београдске поште, чиме је утвр“ Бено да су оне морале бити пуштене У употребу са другим, редовним. маркама и као такве и употребљене. Де Смет сматра врло логичну хипотезу да су приликом првог штампања ових марака вршене пробе и да су то примерци пробних оти“ сака, Међутим, ако су то пробни отисци, откуда они у пошиљкама, када је познато да се ове марке нису продавале поједин= цима, и да су их лепили сами поштански службеници приликом отпреме новина претплатницима у унутрашњости Србије 2 Можда је. случајно, неколико табачића пробних отисака 'разаслато поштама 32једно са исправно штампаним маркама. Или је намерно испоручена и та непозната количина пробних отисака с обзиром на чињеницу да су оне, по подацима по менутог Поповића, бројно мање штамлане него ли марке од 1 парег Исто тако могућа је хипотеза да је штампарска плоча са клишејима марака од 2 паре грешком убачена у машину која је штампала марке од 1 паре. Мли је, можда, случајно замењен папир и боја, пошто су се обе вредности, можда, штампале истовремено, У прилог случајне грешке иде -и околност, да приликом првог штампања још није било организоване контроле (т. зв. комисије за преглед и поништавање марака): да је то било прво штампа ње поштанских марака у „Књажевској књигопечатњи“; да је било нервозе и ужурбаности око израде, јер од „Наставленија' до издавања марака било је прошло нешто више од месец дана, рачуна“ јући од 13 марта до 18 априла 1866 године, када је прва количина марака већ била испоручена српским пограничним поштама. У сваком случају чињеница је да су и ове марке биле разаслате пошта ма за редовну употребу, и да су оне, као такве, и извршиле одређену намену. А питање да ли су оне грешком експедиције разаслате поштама као пробни отисци, или. је се намерно желело да се и оне утроше, или су, на против, погрешно у“. боји и папиру марака од ! паре, па или случајно или намерно подељене поштама, остаје за сада отворено и нерешено. На жалост нема никаквих података о томе, колико је марака од 2 паре штам-