Filatelista

Страна 150 За

f

пано у боји марака од: 1: паре, и која је количина пуштена у промет, али с обзиром на чињеницу да су оне штампане у _ првој наклади, њихов број, као што ћемо даље видети, није могао бити велики, .

Боја марака овог издања. у филатели= стичкој литератури одређена је и усвојена овако: 1 пара, прво штампање, боја зелена, нијансе: затворено-зелена у бронзано-зелена. Код марака од 2 паре првог штампања основна боја је мрка; нијансе: љубичасто-мрка, бакарно-црвена и боја чоколаде. За марку од ! паре другог штампања основна боја је такође зелена, али у двема нијансама: жуто-зелена џ маслинасто-зелена. И код марке од 2 паре

другог титампања основна боја је мрка у

нијансама: бакарно-црвена и чоколадна. Међутим, кољл марака од ] паре трећег

штампања боја није од пресудног значаја ·

код одређивања њене накладе, пошто је том приликом употребљаван папир, који је и с лица и с наличја обојен ватворенољубичасто-ружичастом бојом, који самим „тим не дозвољава могућност забуне или погрешног класифицирања. Основна боја марака од ! паре трећег штампања зелена је у нијансама: затворено до светло зелена, Треба напоменути и тподвући да је код овог штампања, по пуноћи, употребљаван такође различит. папир. Већина писаца, који су се нарочито. бавили испитивањем и изучавањем марака овог издања, слажу се у томе да су

ФИЛАТЕЛИСТА_

многе разлике у бојама наступиле утицајем времена (Валтер, Дероко, Де Смет). Упоређењем дошло се до закључке: ла има примерака истог штампања, који се међусобно осетно разликују било по боји марака, било по боји папира. Доказано је У много случајева; да ау ове разлике

_ наступиле, у главном, под утицајем влаге

и услед оксидисања минералних боја, које су употребљаване за штампање ових ма"рака. Тако (се, често пута, долази до примерака, који су јединствени по боји и не могу се упоређивати са остелим мар-= кама. Има таквих куриозитета „униката" и примерака, који, на први поглед, изазивају сумњу у исправност марке. Поређењем долази се до закључка ла је редак случај истоветности примерака по боји, и мако, у основи, марке несумњиво припадају једном истом штампању. Зато је класифицирање ових марака првог и другог штампања врло тежак и одговоран посао. који често пута и нехотице доводи до заблуда и разних грешака. Доказано је да је слој боје на маркама и папиру врло нежан и осетљив на атмосферске утицаје, ради чега се често мењао и добијао је многобројне нијансе. Све ово за заннтересоване сакупљаче ствара могућност широке специјализације и диференцирања појединих примерака једног истог штампања. (наставиће се)

савета

АЛ. Ј. ПЕТРОВИЋ

УПУТИ У филателију

= РАСТАВЉАЊЕ МАРАКА —

Марке се штампају у табацима или ролнама, а састоје се из већег броја марака са празним узаним међупросторима међу њима. Са свих страна табака, око марака, оставља се шири или ужи празан простор. Преко тих празних међупростоpa врши се растављање марака,

Растављањем марака ствара се око слике марке, са свих страна, најчешће бео, ређе обојен руб. Најлепше су марке, које имају руб са свих страна подједнаке ширине, За примерке, који се стављају у збирке, то је један од важних услова.

У прво време употреба марака није била тако велика, те су чиновници на поштанским шалтерима могли имати времена да марке растављају сечењем маказа-

ма. У то време су, дакле, све марке биле сечене, Тек доцније, када су постале зупчане марке, сечене су марке, за разлику од зупчаних, називане н незупчане.

Међупростори су разне ширине код разних марака, те и марке добијају py= бове разне ширине. Лепи, нормални рубови чешће се налазе код марака са широким него ли код марака са узаним међупросторима. Почетна и крајња марка у сваком реду (вертикалном и хоризонатном) у табаку имају са једне стране врло широке рубове; то су марке са деловима рубова табака и називају се марке са рубом (Randstiick). У првом и последњем реду прва и последња марка имају те широке