Filatelista
рубове са две стране; то су угаоне марке са рубом (Ескгапашск). > Употреба марака брзо се ширила; за резање марака трошило се сразмерно много времена. У колико је потрошња марака била већа, растављање марака морало
се све брже и брже свршавати. Тада се
дошло на мисао да се то растављање врши пробадањем тли перфорацијом (зуп= чањем).
Прву справу за пробод одн. зупчање пронашао је соко 1848. године Ирац Непгу Агсћег. Ову справу доцније је усавршио инж. Мајлег и она је од 1854. године уведена У употребу.
Марке растављене прободом су оне марке код којих растављање није проведено потпуно по целој дужини и кроз целу дебљину папира.
Растављање прободом врши се на два начина. Ако се у штампарској плочи између клишеја марака, утврде челичне жице или ламеле, које морају бити нешто мало испуштеније изнад равни клишеа, онда се прободи врше једновремено са штампањем марака; тако да осе морају истовремено са клишеима премазивати 60јом и ови улошци за пробадање, те они при пробадању папира остављају трагове у боји, ради чега се и овај начин пробадања назива са обојеним прободима. Ако се мреже од челичних жица или ламелица израде посебно и ако се прободи врше после штампања марака, зову се обични прободи или само прободи.
Пробода има различитих, а међу њима су најчешћи;
Цртасти, када су састављени од врло ситних, кратких правих цртица, поређаних у истој линији. Такви се прободи виде и код југословенских марака на издањима за Словенију из 1919/20 г.
Ако су ти прободи у облику полукру“ жића поређаних у истом правцу, као код марака Брауншвајга из 1865. године, онда су то лучни прободи.
VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVUV
W/\/W/\/\/\/ VV WWW WVW WWVVU UVU VV
Li IAA A AI Aa A ia i A IA a ar Vary YrY ~, 1 ~ МЕ о о ОЛОВО ЛИ Мо о о
а олаљллаАвћАљљ ' U JUU UUUWUUWwUUWUJOWUOU.V
(бре И
_ ФИЛАТЕЛИСТА __
ЈЕ
ИЕ =
_ Код финских издања марака из 18601866 године налазимо змијолике или језичасте прободе. Беј Ја лога оре Ра
|“ Најзад се налазе и тестерасти прободи
— у виду зубаца на тестери; јављају се
код југословенских марака издања за Словенију из 1919 и 1920 године и код грчких марака. ~
Нарочита врста пробода су игласти прободи, код којих се рупице за растављање марака стварају шиваћом машином. На овај начин се стварају округле рупице са зашиљеном иглом; те из рупица не испадају округли делићи папира као при зупчању. Ова врста растављања употребљена је н. пр. код албанске марке од 1 гр. 1913. године. a |
Код марака, које се растављају зупчањем (перфорацијом), пробијање рупица се извршује потпуно и делићи шапира из тих рупица треба да су истиснути,
Рупице добијене при једном зупчању подједнаке су величине и на једнаким растојањима међу (собом, поређане у једној правој линији.
Кад се тако перфориране (пробушене)
марке раставе, добијају по ивицама зул“
це; отуда су постали изрази зупчане марке ит. д.
Справа за зупчање има са различитим уређајима, са различитим распоредом зубаца, — игала за перфорирање. Према томе има и разних врста зупчања,
Рупице од једне справе скоро су увек
зупчање,
шете величине и, у једном реду, све су
на истом растојању; али, код равних сира~
„Страна 151
~
ва могу те рупице бити разне величине...
Ако су рупице веће или гушће, зупци су ужи, и тада се каже да је то оштро зупчање; ако су пак рупице мање или удаљеније једна од друге, зупци су шири и тада имамо тупо зупчање.
Ако су округли делићи папира из рупица потпуно избивени и ивице рупица остале чисте, оштре, имамо чисто или фино зупчање, а ако је тај рад извршен са недовољно оштрим иглама, па делићи папира у рупицама остају мање или зише неодвојени од марке или су само једним делом избивени, каже се да је то грубо зупчање,
Према начину извршења зупчања имамо три врсте зупчања: линиско, чешља“ сто и оквирно. У неким нашим каталози ма и др. делима називају (се зупчања:; цртно (= линиско), гребенасто (= чешљасто), кутијасто (= 'оквирно).
Линиско зупчање се врши пробајањем рупица уједанпут само у једном реду правцу — линији, те за зупчање једног табака исти треба да дође под игле у машини за зупчање један пут више него што има редова марака у табаку. Зупчање се врши прво у једном, па затим У