Filatelista

__Страна 140 _

"у целом културном свету, где је филате-

лија ухватила дубока корена и изградила са успехом велика дела, са чашћу се помиње име нашег Дерока. i

Због његовог значајног, истрајног и несебичног рада на југословенској фила= телији освежићемо у кратким потезима успомене на њега. -

Дероко је рођен 19. августа 1860. r., баш оне године, када је на српски престо ступио онај, чији је лик израђен на првим српским франко-маркама, које је Дероко скупљао и проучавао целог живота

и постао њихов први и најбољи познава-

лац. О њима је он писао, 0 њима се дописивао са најпознатијим филателистич= ким писцима тога времена у Енглеској и Француској; многе је ствари довео на своје право место, многе је заблуде разбио; а тим и таким његовим радом прве српске марке су до танчина проучене.

Кроз седам деценија он је неуморно пратио развој поштанског живота у Србији; није пропустио ниједну поштанску вредносницу непроучену и о свакој је, тако рећи, цео свет одмах обавештавао и сваком напретку како поштанског живота тако и усавршавању филателистич= ких објеката радовао се као своме личном успеху.

Да бисмо могли многе ствари у његовом раду на филателији боље да познамо, морамо бацити поглед и на његов живот и рад ван филателије.

Евжен Дероко се родио у кући Дубровчанина, тада професора цртања у Београду, па се и школовао ш са врло ма лим прекидима, провео је цео свој живот у свом драгом Београду, Ту је свршио основну школу; ту је у другом колу матураната са 7 разреда гимназије положио испит зрелости 1878. године а после тога уписао се на природно-математички отсек философског факултета на Великој школи. Као питомац Министарства грађевина, у мају 1883. године одлази на амстриске државне железнице, а у јесен исте године, прешавши у Друштво за грађење и експлоатацију српских железница, послат је као друштвени питомац у Белгију ради студирања саобраћајне службе на тамошњим железницама. У лето 1884. г., после положених испита, враћа се у Београд и ступа у службу истог Друштва, које га поставља као саобраћајног инспектора У дирекцији. Ло преласку железница у државне руке, прешао је и он у државну службу. Поступним унатређивањем достигао је 31. октобра 1913. г. до положаја начелника. После ослобођења Србије н уједињења Југославије ступио је као начелник у ново образовано Министарство саобраћаја. 6, новембра. 1920. постављен је за помоћника генералног директора, са

кога је положаја отишао у пензију 2. октобра 1924. г. Заклопио је очи, не до-

чекавши ослобођење бине. =

За време службовања повераване су му разне мисије у земљи и у иностранству, од којих су најзначајније: отварање и вршење саобраћаја на прузи Ристовац-= Скопље, по свршеном грађењу те пруге, по споразуму између српске и турске владе, — и вршење дужности генералног директора од 1. септембра 1923. до 2. 2прила 1924. на јужним железницама у Љубљани.

Био је врло вредан и марљив у служби. За такав рад лобио је многа признања и одликовања од Југославије и страних држава.

своје драге отаџ=

И поред савесног вршења тешких и пуних одговорности дужности у државној служби, никако није напуштао ни рад на филателији. Поред велике љубави према њој, свакако му је за тај рад било од користи и велико знање страних језика и честа службена путовања по иностранству. Он је говорио и писао, поред сртоког, још и на немачком, француском, италијанском и енглеском језику, а служио се још руским, шпанским и бугарCKHM. То богато знање језика омогућило му је долазак у ближи додир са установама и виђелим људима из филателистичког света у иностранству и упознавање са свима важнијим филателистичким делима страних писаца. (Он постаје жива енциклопедија свега што се односи на филателију. Било је право уживање слушати га, кад говори о музејима и изложбама, о специјалним делима и листовима; он је знао да да много података како о нашим, тако и о страним филателистима; на најлакши и најбржи начин од њега се могло сазнати кад је, где и од кога што написано о нашим маркама.

То знање изражава се и у његовим многобројним радовима. по разним нашим и страним листовима и у засебним делима. Свуда се види његова марљивост, тачност и сигурност са којом излаже оно о чему пише, а пише о свему што се односи на филателију. Писао је, читао разна наша и страна дела и часописе, правио изводе, преводио, — (без одмора је стално радио до последњег часа.

У своје сараднике убрајали су га многи страни листови: »ВЕКШМЕК ВЕЈЕРМАККЕМЈЕТОМО; »РЈЕ РОЗТМАККЕ « и »РЈЕ ДАМЈЗАСНЕ« из Беча; Сенфов »ILLUSTRIERTIES BRIEFMBARKEN-JOURNAL; »DONRUPOST« из Братиславе и др. Обрађивао је Србију у Коловом