Filatelista

»НАМОВ С »-у. Сарађивао је на свима југословенским филателистичким листо-

вима; у сваком изложбеном проспекту или водичу наћи ће се његови прилози,

има његових чланака по разним алмана-_ сима, енциклопедијама и др., а писао је.

и популарне чланке и белешке у београдском „ВРЕМЕНУ“ и загребачким „НОВОСТИМА"“. |

За нас је најважнији и најинтересантнији његов рад у нашем предратном Ua~

сопису „ФИЛАТЕЛИСТИ". Своје богато.

знање износио нам је у сваком броју тога листа. Његови су чланци били најстручнији, најинтересантнији и од правих филателиста најрадије читани. Да није било њега, ко зна шта би било са тим листом, нарочито у времену када су се Хрвати били одвојили у свој посебан савез и прекинули сарадњу на овом листу. И ако је био тада, у годинама дубоке старости, он је неуморно спремао чланке за сваки број листа.“

Његова засебно отштампана дела из филателије, која су му створила угледно место међу филателистима у освету и упознала их до ситница са српским маркама. ·GESCHICHTE _ DER POSTWERTZE!СНЕМ VON SERBIEN 1866—!1911», издање Филипа Козака у Берлину 1914. roдине, прештампано из листова "ФВЕВNER BRIEFMRARKEN-ZEI!TUNG« из 1911.

r. ı ma »GANZSACHEN-SAMMLER« aa ·

1919. и 1913. г: — »РЈЕ POSTSTEMPEL VON SERBIEN 1840 ћа5 1921«, издато као Nr. 14 посебних издања листа »ОЈЕ РОЗТМАККЕ « У Бечу 1936. г:; „ПО“ ШТАНСКЕ МАРКЕ СРБИЈЕ У ИСТОРИЈСКОМ ПРЕГЛЕДУ", издато 1985. године у Београду као прегледано и допуњено издање чланака објављених у листу „ВРЕМЕ" 1982. и 1923. r., »GRBAĐB ZA ISTORIJU POŠTA Џ 5ЕВИ!«, прештампа но. из »2Е И ВАТЕ 5ТЕ« бр. 6 и 7/8 за. 1989. r., »ISTORIJA POŠTANSKIH МАКАКА 5ЕВЈЕ«, издато као 1. свеска Библиотеке Југословенског филателистичког Савеза, 1940. године,

Последњи његов рад био је припрема „Специјалног каталога југословенских марака општег издања“, који је требало да изда Југословенски филателистички Савез, али пошто га овај због тадањих трилика у земљи није могао у догледно време издати, уступио је Дероко сав спремљени материјал Пешићу и Чучаковићу,

који су га употребили у „Приручнику и каталогу марака за 1942. а парна

Дероко је почео марке скупљати још

_ као дечак, 1872. године. У почетку“ je:

скупљао марке целога света; доцније се одао специјално скупљању марака (Срби= је, Словеначке, југословенских“ издања Босне и Херцеговине и Хрватске, као и заједничких југословенских издања. О њима је много и писао, а нарочито де научно обрађивао Србију, Словенију и општа југословенска издања. 5 Као најбољи познавалац, био је пепитивач марака Србије и Словеначке.

Излагао је српске марке пре првог светског рата на међународним изложбама: у Лондону 1906. године и у Бечу 1911. године.

После тога рата излагао је своје марке: у Загребу неколико пута, у Новом Саду два пута и у Београду на „JE“ ФИЂУ".

Као признати стручњак одређиван је за члана оцењивачког суда на југословенским и многим страним изложбама, а одликован је и разним почасним звањима на изложбама, Био је почасни члан одбора на међународној изложби у Бечу 1911. т., —- за светску изложбу У Паризу 1914. подине (која је била ометена светским ратом), — 1930. године на „ИПОСТИ“ у Берлину, — 19838. на „ВИПИ" у Бечу, 1934. на „СИТЕБУ" у Бриглу, — 1985. на „ОСТРОПИ“ у Кенигсбергу, — 1938. У Прагу, а на „ЗЕФИБУ" у Београду оно је претседник изложбеног одбора.“

Кад је образован „СРПСКИ ФИЛАТЕЛИСТИЧКИ КЛУБ" у Београду 1921. године, био је изабран за почасног члана, а 1925. за претседника тога клуба, и 25. априла 1937. за доживотног почасног претседника,

Сем тога, био је почасни члан „Хрватског Ффилателистичког друштва“ у Загребу, „Словенског филателистичког -друштва“ у Љубљани, „Друштва новосад= ских филателиста", „Велико-Кикиндског филатетистичког и нумизматичког. друштва", „БАЧКЕ“ филателистичког друштва у Суботици и „РОССИКЕ" у Белој Цркви.