Filatelista

Владета Јокић

ФИЛАТЕЛИЈА У КИНИ

(према »Веглег Впетатеп ХеНипас-уј

· Филателистичка делатност у Кини може се поделити у три временска периода: први се протеже до 1938 године; други почиње од краја 1938, па иде све до доласка Народно-ослободилзчке армије Кине 1948 г.; најзад, трећи период филателије обухвата колекционарство у данашњој Народној републици Кини.

Првобитни период карактерише чињеница, да је постојао круг колекционара, правих филателиста, који су у самој размени, прикупљању и сабирању марака -ледали потпун циљ ове гране спорта, без икаквих спекулативних и меркантилних примеса и циљева. То је било златно доба правог колекционарства у Кини. ·

Међутим, придолажењем многих немачких избеглица (услед почетка другог светског рата) отпочиње у Кини други период филателије, који сада носи у себи сасвим друга обележја и циљеве. Са емигрантима из Немачке дошло је и много трговаца маркама, који су у главним улицама разних кинеских градова отпочели да тргују маркама. Трговина се почела да развија на велико, — и по завршетку другог светског рата 1945 г. неки Кинези, узимајући активног учешћа у трговини маркама, заједно са трговцима, постали су преко ноћи богати људи. Наиме, било је много војника и официра америчке војске, који су формално навалили на куповину кинеских марака и плаћали цену која се тражила. Тако су сва кинеска издања имала прођу, а нарочито' је била добро плаћана серија кинеских марака за време окупације Јапана у Шангају, која се састојала од неких 96 марака; за комплетну серију цена је била 20 долара САД. (Сада је цена истој серији само 1.50 долара.)

Обогаћени Кинези — филателисти отпочели су тада да купују за своје збирке серије марака са „лепим сликама“ целога света. У тој трци за „лепим сликама“ није се питало за каталошку вредност марака, те се дешавало, да се даје и трострука цена у односу на Скотов каталог. Појединци, за које се говорило да имају у својим колекцијама оваквих марака, нису се могли у том периоду времена да одбране од формалног јуришања разних кинеских купаца — филателиста. Хитлерове марке великог формата продавале су се при овакај коњуктури по 1 долар по комаду. Причало се да је било богатих Кинеза, који су овим маркама красили зидове својих соба. У то време није се могла купити

ниједна серија марака у трговини на мало испод 75—7100 од сто од вредности Скотовог каталога. Ситуација на тржишту се нешто изменила одласком америчких трупа, али су се цене ипак задржавале на 60 од сто од каталошких цена.

Тек 1948 године, када отпочиње трећи период филателистичке делатности у Кини, доласком кинеске народно-ослободилачке армије, цене маркама у продаји почињу рапидно да падају. Многи богати Кинези заједно са Американцима одлазе испред комуниста, а заједно са њиховим бекством потражња марака стангира, те аналогно томе, опадају и цене. Са Народно-ослободи– лачком армијом Кине долазе и потребнемере ради успешног настављања рата за ослобођење читаве Кине, а то сугу првом. реду: конфискација ратних богатстава, порезе и разне друге дажбине. У овакој ратној психози, сада више „нико не мисли на филателију, нарочито не Кинези, док се странци колекционари, који се налазе у земљи, још увек побрину да набаве за своје збирке понеку мању серију. Коњуктуре више нема, јер у насталој ситуацији на тржишту нико не купује, већ има све више оних, који би марке продали. Али ипак, добре старе кинеске марке не појављују се на пијаци, јер је већина великих и скупоцених колекција кинеских марака својевремено отишла заједно са сопственицима у Америку.

Стање филателије полако се нормализује и услед појачаног издавања нових серија, интересовање почиње поново да 06-

узима колекционаре. Међутим, подручје сакупљања у главном се свело на нова издања марака Кине и страних пошта у

Кини, почев од 1938 г. на овамо, у првом реду из разлога, што се до тих издања може лакше и јевтиније доћи. Када би се појединци и решили да сакупљају сва издања- Кине, тај посао не би био лак, јер Кина, са својим разним врстама и издањима марака, има преко 4000 комада, што би био збиља крупан подухват за сваког колекционара.

Данас има у Кини разних филателистичких удружења како кинеских, тако и совјетских, преко којих се редовно одржавају аукције марака. Али аукције нису добро посећене, јер услед увек истих или сличних марака, које се излажу, интересовање код сакупљача није велико. Добре марке He” постижу цене, које би им одговарале, та–