Filatelista

Kuba Yveri 125, Urugvaj Yvert 543—6).

Do pronalaska železnice postiljoni su tru--

bama објам jivali približavanje nekom gradu, odnosno polazak, kratkom уезојот arijom. Jedna takva »kompozicija« nalazi se na marci »W'ipa« (RMustrija Z. 520). Postiljoni s frubom nalaze se na- markama: Češki protektorat Z. 113, Srbija Z. 251, Rumunija Ž. 1131.

Muzika je drug i prijatelj u nevolji: Belgija Z. 637; prijatelj dece: Holanska 327231. Č. S. Re Z: 317.

'Muzičare su ranije pomagali vladari i

* plemići, ljubitelji muzike „danas postoje гаzni londovi U spomen čuvenog violiniste Eugen Ysaye osnovan je u Belgiji »Muzički fond kraljice Elizabete« za pomaganje тиzičara (Belgija Z. 4602 9, 541 6, 508—9)., Dra 7. 294, 324; Luksemburg Z. 267, 10).

Različiti instrumenti su u upotrebi, počev od primit:vnih urođeničkih (Belg: Kongo Yvert 172. Sev. Borneo Yvert 240, 266) pa do orgulja (Hustrija Z. 775), violine koju

Л. ФИШЕР

је Зтафрат (1644—1737), Ктетоп5ку шајstor, doveo do savršenstva (italija Z. 590), Ћћагје (Лар. Вашп »Obnova šiharmonije« 1950), Камта (Пабја 2. 534).

Završavamo spomon пабсо 1птитеша,

koji je kroz vekove sačuvao našu narodnu

misao i naše vekove — GUSLE (Jugoslavi:a Z. 575, 571; Crna Gora Z. 164). (kraj)

Поштанска служба у старој Кини

(Извештај Марка Пола из 1302. године)

! Познати средњовековни морепловац, Марко Поло рођен је у

Венецији 1254. г. Отац му се звао

Николо Поло, који је више пу-

та боравио у Персији и у Кизи. На једном таком путу и Марко је пратио свога оца. Том приликом он је дуже време остао у Кини, путовао у Тибет, прокрстарно Бурму, па чак и, Монголију. Савршено је говорио на седам наречја кинеског: језика. 1292. године вратио се у своје родно место, Венецију, па је у њеној војсци учествовао у рату против Ђенове 1298. године и у поморској битци код Корчуле пао је у ропство. У ропству се нашао и ближе упознао са тада чувеним учењаком Рустичијаном де Пиза, коме је причао, а касније и диктирао своје утиске, доживљаје и успомене из Кине. Овај извадак, који овде доносимо, је из дела научењака де Пиза, у коме се налази под насловом „О: Marko Polo e dogli altri viaggiatori vonoziani“.

„Из града Цамбала, који је престоница кинеског великог кана, води више путева у унутрашњост његовог царства, у разне покрајине. Сваки је пут носио име покрајине, у коју је водио.

Упутили се ма на коју страну из Цамбала, наишли би, на удаљености сваких 25

миља, на један уред, који се на кинеском зове „намб“, што значи: пошта с коњима. Заправо је овај уред био поштанска постаја или станица, а кућа, у којој је она смештена, уређена је укусно и богато опремљена. Собе су нсмештене с најпотребнијим комфором и пружају сву удобност, која је преко потребна на путу. Кревети и лежаји пространи су и удобни, а кухиња првокласна. У свгком оваком уреду, односно постаји налазимо велики број курира и ордонанса, те огромне коњушнице са 300—400 снажних и чилих коња у приправности, да би у свако доба могли бити на расположењу царским куририма. Број коња је увек зависан од јачине саобраћаја на друму, на коме се станица налази.

Из појединих главних градова покрајина разграњавају се у разним правцима нови путеви, дуж којих такође наилазимо на овакве зграде, односно постаје, но с том разликом да је удаљеност постаја нешто већа, — од прилике 35—45 миља.

На свету не постоји још један владар, који би имао сличну, скоро савршено уређену поштанску службу, као што је имг кинески велики кан. На друмским постајама овог царства у употреби је око 300.000 коња, док броја станица износи 10.000 и што је најкарактеристичније, све су оне изврсно опскрбљене и опремљене, како с креветима, лежајима, посуђем и кухињом, тако и много којечим другим.

По упутству великог кана између појединих поштанских станица подигнуте су

| ez — —

226