Filatelista

млање зграде на удаљености једне од друте 3 миље, а око њих 30—40 кућа у који-

ма станују курири са својим породицама. ·

ХОви курири служе за преношење писмених или усмених порука, пошиљака или заповести. Сваки од њих је обавезан, приликом преношења порука или заповести ла пре"трчи своју деоницу пута од 3 миље најбрже што може. Зато се за курире узимају здрави и брзи младићи, који су у стању подносити оваке напоре и бити у перманентној служби. Они у служби носе поја«се, на којима су обешена звонца да би већ из далека дали знак приближавања журира. У таком случају их на идупој по«стаји већ очекује, приправан нов курир, жоји, преузевши поруку, наставља с трла"њем на својој деоници од 3 миље, — све по следеће постаје. Ових курира има више десетина хиљада, који су на овај начин затослени у пространом царству великог кана, и они доносе, као што и преносе све вести, заповести, извештаје, поруке велижог кана и његових покрајинских тувернеа. Удаљеност пак, коју би иначе требало превалити зе десет дана, они на овај начин "преваљују за 24 сата.

Преношења вести на овај начин врши се онда, када оне нису хитне природе. По себи се разуме, да велики кан има веома често хитних саопштења својим блиим и даљим покрајинским управитељима. У оваквим случајевима курири користе ко-

само

Д. ИГЊАТИЋ | Филателија и

У пропаганди политичких, културних и лруштвених тековина филателија је несумњиво важан фактор. На“ пропаганди важних м обимних задатака, које Шрвени Крст има у рату и у миру, филателија игра већ низ година видну улогу.

По ослобођењу није, међутим, много ураЂено са стране наших филателиста на пропаганди Црвеног Крста. Има и код нас филателиста. који обрађују тематску збирку

поштанских марака Шрвеног Крста. Такве тематске збирке морале би бити предмет тосебних јавних изложака у данима, када се спроводи масовна пропаганда Црвеног Крста, — н. пр. у „Недељи Црвеног Крста“. На филателистичким изложбама у За требу, Дубровнику, Ријеци и Сарајеву видели смо тематске збирке марака или поједине марке Шрвеног Крста. Ти излошци остали су више мање незапажени и нису могли постићи пун ефекат у пропагандном «смислу, јер су приступачни скоро искључиво филателистима, док широј јавности остају непознати. Такви јавни пропагандни излошци постигли би двоструки циљ: протагирали би филателију и, упоредо, извр-

ње, и велики кан, на тај начин, у стању је да разашаље своје заповести за један дан чак и на удаљености 950—300 миља. И курири на коњима имају звонца, којима из далека објављују, да се нови курир с коњем спреми за пут.

У изузетним случајевима могу. се путем ове службе преносити и приватне поруке. O преношењу ових порука воде се посебне белешке; то чине нарочити чиновници, запослени у поштанским станицама. Сви курири носе: са собом специјалну картицу, У коју ови државни чиновници уписују време доласка, дакле, контролишу за које је време пренесена вест, а на њој врше и друге белешке.

Служба преношења вести великог кана стара је већ више столећа, а основао ју је један његов предак и она је стално усавршавана кроз више стотина година.“

Овако гласи извештај Марка Поло из 1302 године. Из њега се може утврдити да је старокинеска поштанска служба употребљавала звонца за знак припремања курира, на супрот употребе поштанског рога у средњеевропској поштанској- служби, као и то да је царству Далеког Истока већ у раном средњем веку било познато т. 3B. „препоручено писмо“; сем тога су му били познати и други поштански административни прописи, који су усвојени у Европи тек у савременој поштанској установи, као модерна тековина.

Црвени Крст

шили би пропаганду на омасовљењу Југословенског Црвеног Крста.

Омладинска секција Земунске подружнице ставила је себи у задатак да приреди у „недељи Црвеног Крста“ изложбу марака Црвеног Крста, са намером да и на тај начин пропагира задатке Југословенског Црвеног Крста и Савеза Филателиста и да помогне на омасовљењу обе ор-

ганизације. Већ давно, пре првог светског рата, издате су посебне емисије поштанских ма-

рака у корист Црвеног Крста. Тако видимо 1899. године марку Португалије. Доцније су и друге земље издавале посебне емисије поштанских марака са вишком у корист Црв. Карста. Тако наилазимо на марке Француске, француских колонија, Белгије и других држава из 1914. године. У почетку су скоро све те емисије марака биле истог основног типа франко-марака, које су у то време биле у промету. Тако, на пример, француске поштанске марке из 1914. године са вишком од 5 сантима у корист Црв. Крста имају познати цртеж се-

227