Filatelista

Пристан > Риека Улцињ

Велимје _ Вирпазар

Међутим, и летимично испитивање одмах показује да се не ради о листи пошта, које су постојале у 1874 години. Ради се о списку доцнијег датума, вероватно бар двадесет година после 1874 године. Ово произлази из чињенице; што су се неке од ових пошта налазиле на територији, која није припадала Црној Гори 1874 године, већ јој је припојена тек 1878 и 1880. Тачност Филипсове листе утолико више долази у питање, што је, са изузетком Цетиња, немогућно показати ни један једини аутентичан жиг кога другог града, ранији од 1872 године. Према званичним архивима заиста је ван сваке сумње да је само једна једина пошта — Цетиње — била отворена, и, да се користио само поштански пут између Цетиња и Котора у време успостављања поштанске службе у Црној Гори. Чињеница, да су једино жигови за пошту Цетиње били

израђени и испоручени пре ! маја 1874 ro-

дине, само поткрепљују ово што смо ка-

зали. ! фебруара 1873 бечки гравер Теодор Бурк, који је израђивао све аустријске поштанске жигове почев од 1861 године, испо-

ручио је три поштанска жига за пошту Це- -

тиње. Реч је о два мала једнокружна жига од 209» мм у пречнику, са натписом ЦЕТИЊЕ ћирилицом и датумом (дан, месец и година). Трећи жиг са натписом у ћирилици ЦЕТИЊЕ од 7:/: мм висине у једном правом реду био је намењен за унутрашњу употребу и није служио за жигосање марака на писмима. У време предаје опреме и материјала Црногорској поштанској Управи, новембра 1873, предата су и ова три жига који су били у употреби код поште Цетиње после њеног отварања. Округли жигови су; дакле, били испоручени са потпуним датумом. али су се од цифара могле направити само године 1874, 1875 и 1876. Почев од 1877 године изостављена је ознака“године, вероватно због тога што није било могућности да се цифре замене, те се после тог времена служило са два жига, који су имали само дан и месец.

Ми смо уверени да је Цетиње кроз више година била једина пошта, која је вршила службу. Изгледа да су рат 1876 м године

116

ности земље,

службе. Нема трага, у званичним архивима, i

да су израђени други жигови за Црну Горуг а оно мало материјала у маркама са аутентичним жиговима, или неколико познатих омота из времена пре 1879 године; не приказују друге жигове сем ова два — са Цетиња — које смо описали. Тек 1879 године налазимо прве жигове других места. Марке | групе пружају најсигурније информације по овом предмету, јер није било преосталих. залиха, и, према томе, ни могућности за кривотворено жигосање или антидатирање. Жигове ових нових пошта је: без сумње, такође гравирао Теодор Бурк. Фни личе на два округла жига поште Цетиње, али су већи, у почетку 22/» мм, а доцније 23/5 мм у пречнику. М за Цетиње је испоручено неколико ових већих жигова. Улцињ је имао сличан жиг, али са римском цифром за означавање месеца. Жигови су били снабдевени променљивим Цифрама за године, што је, углавном, било довољно за три следеће године; по истеку овога времена, година је отстрањена или је поштански службеник окретао жиг тако да је заменио годину дебелом цртом правоу-

гаоног облика у боји. После 1886, па све скоро до 1892 налазимо округле жигове, искључиво без године или са оваквом = белом цртом на место године, јер, очевидно; управници пошта нису могли у то време да добију цифре за замену година, На маркама | групе, које су биле у употреби често у исто време као и оне из | групе, до 1885 године, нашли смо жигове градова БАР, НИКШИЋ, ПОДГОРИЦА, РИЕКА и УЛЦИЊ. Са изузетком РМЕКЕ сви ови градови су били на ново-задобивеној територији и имали су боље развијену трговину од оних на старој територији. Ове поште нису могле да отпочну рад пре 1879 или 1880, или раније. У || групи нашли смо само три друга поштанска жига градова ДАНИЛОГРАД, КОЛАШИН и ВИРПАЗАР, од ко јих је други припадао новозадобивеној територији; уз то три друга града срећу се у ШИ и ЈУ групи, и то ШАВНИК, ГРАХОВО и ЊЕГУШИ. Може бити да ова листа није потпуна. Вероватно је да би се и остале вароши, које помиње Филипс (Андријевица Пристан и Велимје) могле наћи међу жиговима стављеним на марке првог цртежа. Али нема никакве сумње да, сем Цетиња,