Filatelista

_ све остале поште Црне Горе нис пре 1879 године, неке међу њима вероватно неколико година доцније. Године 1908 било је у Црној Гори семо 18 пошта, што показује спор развој поштанске службе.

У главном је стављен поштански жиг у црној боји, али су такође познати плави жигови неких градова, специјално Бара и Никшића; у Улцињу су се служили неко време плавом и љубичастом бојом. Понекад се могу наћи писма, на којима су се употребљавали жигови бродова, специјално аустријског порекла. Почев од 1888 године

· наилази се доста често на округле жигове

бродова Аустријског Лојда, са натписом „LLOYD RBWUSTRO-UNGARICO" и, после 1891, „LLOYD RBUSTRIRCO“, o6e npcre ca вумерисањем римским цифрама доле.

До краја 19 века Црна Гора је ишла зв примером Аустрије у погледу поштанских жигова. Све је жигове гравирао Теодор Бурк и сви су одговарали типовима аустријских жигова, сем слова ћирилице за имена градова. Црна Гора је начинила првипут изузетак око 1900 године, почињући да иде примером Србије у избору новог типа поштанског жига. Уведени су у употребу скоро у свима поштама за време последњих година употреба марака првог цртежа, двојезични жигови, са двоструким кругом слични онима-којима су се служили у Србији почев од 1894 године. Ови нови жигови се налазе само на новим вредностима из 1874 године и на маркама с промењеним бојама из 1898 године. Српско име града, написано ћирилицом, налази се сада горе, а латиницом и у француској верзији доле,

док се у средини налази датум између две“

црте у виду мостића,

Проучавање поштанских жигова Црне Горе је компликовано због тога што је, почев од 1890 године, — као што смо видели напред — велики број марака поништен на захтев, делом антидатираним жиговима. Осим тога, када су преостале з8лихе марака првога цртежа биле продате једном трговцу, купац је такође добио и различите старе жигове повучене из употребе, којима се обилато послужио у стављању антидатираних жигова на преостале залихе. Употребљавало се више једнокружних жигова ЦЕТИЊЕ, (201/2 мм и 23:/2 мм) и један једнокружни жиг РИЕКА (23:/2 мм). Никад нисмо наишли на оваква антидатирана жигосања на маркама | групе и првих штампања || групе, док су честа на "Маркама Ш и ЈУ групе, на доцнијим штам"пањима || групе и на спомен-издању из 1893 године. Простосрдачност неких "писаца изгледа да је била изненађена овим „антидатираним жиговима. Ослањајући се у својим истраживањима на датуме ових жигова, они су долазили до погрешних закљу'чака о' датумима издања различитих штам|лања и особености. Треба сматрати као ку-

oo |P Pola мн ~ с > ЕМ | i =. ai У = ј у | =

у отворене __риозитет, чак реткост, примерке исправно

прошле кроз пошту, извесна штампања, нарочито високих вредности издања "1894 године. Ове марке употребљене на трговачкој кореспонденцији могу да се класирају као „реткости на коверти; с' друге стране, оне су много чешће на поштанским упутницама или спроводницама за пакете. Постоји такође добар број кривотворених поштанских жигова, с намером да имитирају округле жигове са Цетиња, али их је лако разликовати од аутентичних.

СТРАНЕ ПОШТЕ Ј

Страних пошта, заиста, није било на територији Црне Горе. Врло јако изражено национално осећање народа не би трпело установе ове врсте. Али, када су 1878 године дд Турака задобивене територије, радила је једна аустријска пошта на овом подручју, или тачно, у луци Бар. Ова пошта је била отворена 1855 године. Њен функционер је био лучки агент Аустријског Лојда и вршио је две функције: посредника и управника поште. Редовним линијама бродова Аустријског Лојда ова пошта је била везана са спољним светом. Сем поште становника из места, преко ове поште је ишла прилично велика пошта за и из Скадра, турског центра за унутрашњу трговину на Скадарском језеру а такође, може се рећи, незнатна пошта за и из других градова са територије турске и црногорске, пошта коју су повремено преносили путници, са изузетком поште за и из Скадра, која је одржавана редовним гласницима. Када су Бар заузели Црногорци, 1876 г., аустријска пошта наславила је са радом до 1878 г., када је ова територија била коначно; прикључена Црној Гори. Крајем 1878 г. VODJE a пошта је била затворена, пошто црногорске власти нису дозвољавале да она даље постоји. Међутим, мало доцније, указала се потреба да се ради с поштом за и из Скадра, и, 1879 године, отворена је у малој луци Сан Ђовани ди Медова (Зап Сјомапт а Медча), која се налазила с друге стране црногорске границе у турској провинцији Албанији, аустријска пошта која је такође радила са локалном агенцијом Аустријског Лојда. Да би се сачувала спољашња форма и да би се оставио утисак да је аустријска поштанска служба одржана у Црној Гори — после скоро насилног затварања поште у Бару — ова нова пошта добила је званично име Ошарпо — San Giovanni di Медџца. У то време Улцињ је био мала лука на црногнрској територији, с друге стране границе, преко пута Сан Ђовани ди Медова, и изгледа да је имао, бар за неко време, филијалу једне аустријске поште. Црна Гора је опет уложила протест против овог маневра и, после кратког вреМена, изгледа да је престала свака аустријска поштанска активннст на црногорској те-

zu IO

| | | | у }

117