Filatelista

_мурја, са српском. купацијом Барање, | шла су да направе још већу замршеност и непрегледност. Али уношење ових издања унело је и пометњу међу сабираче, који се _ с правом питају зашто ЈУГОФИЛАТЕЛИ- | ЈА овако поступа. Оне марке, које се по правилима не могу уврстити у несумњиво званична издања, не могу се уносити у каталог марака као марке. Поготову, кад је у "првом издању каталога, Југофилателија већ била заузела одређен став у односу на ове марке. SE

На крају треба рећи још неку реч о начину обраде марака. Пошто је КАТАЛОГ - ЈУГОСЛОВЕНСКИХ МАРАКА специјалан каталог, он мора тој сврси да одговара. [о значи: каталог мора да прикаже не само сваку поједину марку из редовних серија, већ и сваку познату варијанту, особеност или разлику сваке поједине марке. Ако, из било којих разлога, није могуће или није _преподучљиво обрађивати и цене таквим "разликама и особеностима, оне ипак морају бити забележене, односно „каталогизиране“. Тек тако, специјални каталог марака има своје оправдање и задовољава потребе филателиста. Наравно, као особености морају. се забележити само она отступања, која се као редовне појаве јављају код појединих марака, да треба имати тачно утврђен критеријум шта се као особеност и разлика има сма-

односно појединих издања. То значи

вез филателиста. - :

Као особености и би сматрати: промењено зупчање, у колико није у питању ново издање са другим зупчањем; погрешку или! особеност која се на некој марци (rj.ey табакуу стално понавља (на пр. плава или бела мрља на бројки 3 с леве стране марке од 3 динара издања 1926 године); незупчане марке, кад је нормално издање пуштено у течај као зупчано; окренут претисак; изостали претисак код марака које су само са претиском пуштене у течаја: двоструко штампање; обострани отисак итд. итд. Разлике у папиру треба такође поменути, а тако исто и упадљиве нијансе у боји.

Најбољи начин каталошког излагања особености био би да се редовне марке посебних серија штампају нешто истакнутијим слогом (на пр. полуцрно), а сва остала отстулања петитом или курзивом, тако да се одмах види разлика.

ж

Оваквим начином обраде марака, а нарочито штампањем каталога, постигла би се “прилична уштеда и у штампању, тј. у трошковима штампања. Наиме, сваке године требало би штампати само први део Каталога — марке Југославије — док би споредни део, као онај где се не догађају промене, могао да остане дуже година без новог штампања. То нарочито важи при стабилним ценама у нормалним приликама.

ЗА НАШУ ИЗЛОЖБУ

Предавање претседника Савеза о ! југословенској филателистичкој изложби у Београду 14—21 септембра 1952 год.

На дан 27 јула о. г, на општем састанку београдских филателиста у Комуналној банци пред великим бројем филателиста Претседник С.Ф.Ј. друг инж. Жива М. Ђорђевић одржао је предавање о значају и садржају Прве југословенске филателистичке изложбе, која ће се О пр аа ти у Београду од 14 по 21 септембра 1952

Том приликом је друг Ђорђевић позвао присутне, а преко њих и све остале београдске и земунске филателисте да са својим збиркама узму активног учешћа на овој нашој великој националној филателистичкој манифестацији, а поред тога да се кроз разне радне групе ангажују и свесрдно заложе око организовања и одржавања изложбе.

ПРЕДАВАЊА ПО ПОДРУЖНИЦАМА

Друг Синиша Остојић у подружници „Е. Дероко“ и инж. Александар Петровић у

подружници „Врачар“ одржали су предавање о Првој југословенској изложби у Београду, о њеном значају, о потреби учешћа што већег броја чланова са што лепшим збиркама и о томе како треба уредити збирку за изложбу.

Предавање друга Остојића отштампано је у броју 7 „Филателисте“,

Препоручује се жива акција код свих подружница и повереништава за што већи број излагача. Кратко је време до изложбе, те сви треба да се заложе свим силама за што бољи успех ове изложбе. Помозите, старији и искуснији, млађе чланове да што лепше уреде своје излошке! Све подружнице и повереништва треба на својим састанцима заједно да прочитају поменуто предавање Синише Остојића, јер ће бити корисно и за излагаче, као и за оне који не мисле или нису још у стању да излажу своје збирке.

206

Пера а лава ње