Filatelista

“= Има много марака, које су штампане на више начина. Често се дешава да је једна марка у истом цртежу, у истој величини, у истој боји на први поглед изгледа да је иста, али зато што је једна птампана на један начин, рецимо у књиготиску, а друга У офсету или у дубокотиску, оне спадају у "разне емисије. Такве марке, које се ни по чему другом не разликују сем по врсти штампања, чине филателистима доста велике тешкоће, а често и материјалне штете при набавци марака, пошто цена марака зависи од величине издања тих разних штампања, а оне су скоро увек веома различне.

Само један пример да наведемо колика може бити разлика у вредности марака због различите врсте штампе. Узмимо, на пример, прве мађарске марке, које су најпре штампане у каменотиску, и на први поглед су исте са маркама штампаним у дуботиску (челикорезу), али су око 20 пута од њих скупље. .

Да би се ове непријатности избегле, покушаћу у овом чланку да објасним како се распознају разне врсте штампања. Обиље разних назива начина штампања, као „тифдрук“, „линијентифдрук“, _ракелтифдрук“, „хелиогравура“, „растер“, „офсет“ и др. доводе неупућене у још тежи положај.

"У графичкој струци постоје стварно света три начина штампања: равна, висока и дубока штампа.

За равну штампу постоје разна имена, већ према развоју технике штампања. Пре постојања офсет машина радило се на литографском камену отуда; и име томе начину штампања — литографија или каменотисак (нем. 5фепагиск).

"Први каменотисак се још и данас у неким штампаријама, па и код нас, употребљава за мале емисије, нарочито за плакате, Временом се овај начин усавршавао, и пронађене су офсет машине; тада је отпочела да: се употребљава офсет штампа.

“И само име — равна штампа — каже каква је то штампа. У већини случајева равна штампа није директни него индиректни, посредни начин. Модерна штампа (офсет) врши сена овај начин: на цинкану плочу, на. којој је израђен клише, доводи се боја, па се. са ње. преноси на гуму, а са гуме на папир. На тај начин не врши се на папир скоро-никакав, односно најминималнији притисак, тек толико да боја са гуме пређе и остави на папиру слику. Отисак нема нимало рељефности, потпуно је раван. На тај начин, боја, не трпећи никакав притисак, на свим местима слике потпуно је једнака т.ј. на свима обојеним површинама, па и на ивицама слој боје је подједнак, — једнаке дебљине.

Каменотисак се разликује од офсета у томе, што је код каменотиска боја као „фле-

(О разним врстама штампања

ка“, док су код офсета обојене површине састављене из ситних тачкица растера (рустине 60, 70 или 80) т.ј. 60, 70 или 80 тачкица у једном квадратном сантиметру. —

Висока штампа или књиготисак. Зато што су сва слова и цртежи рађени на начин, којим се штампају књиге, зове се књиготисак. Висока штампа названа је према немачком називу Носћдгиск. Код Француза, а и на другим језицима, назива се типографија.

Код књиготиска или високе штампе на клишеу оно чиме се штампа је исплупчено (као код поштанских или гумених жигова), па се јаким притиском утисне на папир. Услед јаког притиска оно што је обојено утисне се, а бело или нештампано постане испупчено: То се лепо може уочити на маркама „мали Петар“, где је бела крагна испупчена. Код „грбуша“ (Србија) они, који на могу друкчије да разликују књиготисак од каменотиска, гледају да ли се на полеђини марке виде отисци контуре грба; али то се може видети на чистим неупотребљеним маркама, јер ако је марка била лепљена, жигосана, прана, па пресована ради сушења, контуре се махом изгубе.

Боја, услед јаког притиска, бива истиснута испод клишеа, па се на ивицама штампаних површина ствара јачи слој боја, те се добијају тамни рубови. По тим ивицама, рубовима најлакше се и разликује књиготисак од равне штампе. Како је већ напред поменуто, код равне штампе је боја свуда равномерно распоређена, и тих јачих рубова на обојеним површинама нема, јер није било већег притиска.

· Дубока штампа. Код дубоке штампе постоје две врсте, које се морају разликовати. Постоји такозвани „линијентифдрук“ и „ракелтифдрук“ или, како је неки стручњаци зову, „хелиогравура“. Стварно, чист и једини прави дуботисак је „линијентифдрук“ или, како емо га ми некад звали, што му је и право име, „бакротисак. Код тог начина у бакарну полирану плочу урежу се. дубоке линије (зато се и зове дубока штампа), у које улази боја, и од наноса те боје, односно дубине н ширине тих урезаних линија у бакру зависи и рељефност, односно финоћа штампе. Код овог начина, обратно од високе штампе или књиготиска, боја је испупчена; рељефна, а нештампани делови остају равни, јер код дубоке: штампе само се боја из клишеа наноси на папир.

Разлику између дубоке и равне штампе филателисти могу лепо да виде код наше серије „привреда“. Код те серије имамо мар“ ке штампане у дубокој штампи и у офсету: До сада су у офсету- штампане: марке од 1, 9,5, 8, 10. 12 и 15 дин. Код марке израђене