Filatelista

у дубокој штампи осећамо под прстима рапавост, јер је дебљи нанос боје изнад површине папира, док је у офсету марка потпуно глатка. Ко то не може да-осети под руком, мора да се послужи лупом и тада ће се код дубоке штампе видети слова испупчена и да бацају малу сенку на папир, док код офсета тога нема. Сем тога, код дубоке штампе свака линија је толико чиста, одељена и јасна, да се не меша са другим линијама. Код офсета пак деси се да, иако је плоча најсавесније израђена, боја се помеша, па се не види јасно свака линија, него се боја једне линије. помеша са другом, па постане „флека“. Филателисти то могу лако да уоче код марке од 15 дин. из серије „привреда“, која је издата у офсету. Линије код ознаке вредности 15 дин. нису оштре као код дубоке штампе; линије су замрљане, па је пуна и „флека“ црвене боје.

Ракел дубока штампа (КаскејНеагцск, хелиогравура) је најмодернија штампа. То је штампа која се врши фотомеханичким путем. Слика, која се жели да штампа, фотографише се у густом растеру, (тачкицама), па се копира на бакарну полирану плочу. Те се тачкице киселинама, које нагризају бакар, издубе. и у њих се после уноси боја, која се директно преноси на папир. И овде

ДРАГАН НОВАК

Поводом Манжелејеве

је начин штампања исти Као и код бакрореза или челикореза, те је зато и ово врста дубоке штампе.

Али, стварно, код марака штампаних у ракел дубокој штампи не може да се под прстима осети рапавост или нанос боје над површином папира, као код линиског дубокотиска зато што се хемиским путем не може добити она дубина линија и тачкица (као код првог начина бакротиска), у коју улази боја, јер“ би, дужим препуштањем бакра у-_ тицају хемикалија основне. слике биле од тих хемикалија разорене и потпуно би се изгубиле. '

· У ракел дубокој штампи имамо штампане наше марке: „устав“, „20 октобар“, „слет у ЈБубљани“, „загребачка академија“ и др:

Ракел дубока штампа или хелиогравура лако ће се препознати по томе, што се на светлијим површинама боја тачкица могу распознати само са јаком лупом, док се код боја, где су тамније површине, те тачкице уопште не могу видети, јер су тако густе и дубоке да су се слиле све у једну јединствену обојену површину.

По томе ћемо и најлакше распознати ракел дубоку штампу од офсет штампе, јер се код ове друге тачкице виде на свим обојеним деловима, — ако је марка штампана у тачкицама (у растеру). |

критике Приручника

(Наставак са 273 стране)

Моји подаци о висини наклада донекле се разликују од података каталога „Југофилателије“. У исправкама и допунама објавио сам податке тога каталога без коментгара просто зато, да се чује и друго звоно. Из тога Манжелеј-изводи закључак, да Приручник „погрешно исправља своје раније правилно дате податке“, а тај закључак пропраћа опширнијим наравоучењем. Податке о франко-маркама бр. 15—24 примио сам у своје вријеме од пок. Е. Дерока. После штампања 8. свеске примио сам од г. инж, А. Петровића коректуре, које сам објавио у исправцима и допунама. Јасно је да та корек“ тура ставља изван снаге све раније податке, али г. Манжелеј ту на силу конструише пропуст. — Ја из принципијелних разлога нисам донео цијене за особине. Г. Манжелеј налази као „нарочито потребно“ да се донесу цијене за све варијанте зупчања франко марака бр. 200—901, авионских марака 7—16 и порто марака 12—290 и 33—87. Разумео бих г. Манжелеја, да је из неких мотивираних принципијелних разлога стао на становиште, да треба за све особине тиска, зупчања, папира итд. донијети цијене. Неко се интересује за једне, а други за друге;

неке су обичне, а друге врло ријетке. Зашто, дакле, протежирати само варијанте зупчања и то опет само неке» — Он даље замјера, што нема података о зрачним линијама и пристаништима; што код жигова ави: онских пошта није означено вријеме стављања у употребу и укидања; што нема пре“ гледа налепница за означавање авионских пошиљака. Добро је; могуће сам погријешио, што нисам те податке, који интересу“ ју г. Манжелеја, објавио. Али би се онда с истим правом Могли јавити они који скупљају обичне, железничке и паробродарске жигове, те налепнице за препоруку с приговором, што нисам објавио и те податке, Наравно, опет бих ја био крив!

И библиографија-на крају 9. свеске није Могла проћи без Манжелејеве замерке! По њему је она „свакако од користи“, али није добро материјал донијет према абецедном редослиједу прве ријечи наслова, јер та ри: јеч „нема често везе са садржајем чланка“. Ја сам пак био задовољан, што ми је на темељу многобројних забележака успјело да сложим — Макар и непотпуне, јер нисам имао при руци све иноземне часописе — библиографије за сва подручја, која обрађује