Filatelista

АЛ. Ј. ПЕТРОВИЋ

=>

Евжен Дероко

— Поводом 10 годишњице његове смрти (19. VIII. 1860 — 18. У, 1944)

Већ се навршило десет година, како м=ђу нама нема нашег највећег филателисте — Евжена Дерока. Нама, његовим блиским сарадницима, чини се као да смо га ових дана гледали — висока, мало повијена, с дугом седом брадом, с озбиљним, умним лицем, како поуздано, одмерено, разборито говори са сваким с ким дође у додир, увек с највећом предусретљивошћу, с благим, доброћудним осмехом. А кад је говорио о филателији, говорио је увек с највећом заинтересованошћу и са задовољством, а ис поузданошћу, својственом само онима који су дубоко ушли у материју о којој су говорили. Било је право уживање слушати га, кад говори о филателистичким изложбама, о збиркама чувених филателиста, о поштанским музејима.

Филателију је волео изнад свега, Fboj je посвећивао све своје слободно време, велико знање страних језика (говорио је и пиcao Ha немачком, италијанском, француском и енглеском језику, а служио се још и словеначким, руским, бугарским, чешким и шпанским), добро је познавао све важније филателистичке писце светског значаја и имао је многе везе са еминентним првацима филателије у пелом свету. На филателији је адио до последњег часа свога живота, а последњих година, готово стално везан за своју собу, није се никако одвајао од филателије. 3

Његов рад на филателији кретао се с успехом у три правца: на сабирању марака, целина, жигова и др. на филателистичкој књижевности и на организовању филателиста. Имао је специјалне збирке марака, целина и жигова Србије, марака Словеније и Југославије. Његова најлепша и најдрагоценија специјална збирка Србије, која је била награђивана на страним изложбама, пропала је за време Првог светског рата, на путу кад се повлачио из Ниша за Прокупље. Покојни Дероко је једном био чуо да су се неки делови те збирке били појавили на аукцијама у Немачкој, али он, тада већ опхрван старошћу, а и без довољно новчаних средстава, није могао да дође у потрагу за својим маркама. Оне су се растуриле по свету. — Један део сачуване збирке завештао је Дероко својој кћери и, по свој прилици, послат је њој у Америку, где је она удата. — Само збирка српских жигова, захваљујући пажњи његовог сина, проф. А. Дерока, доспела је у поштански музеј у Београду, и корисно ће послужити филателији, Са својим књижевним и истраживачким радом Дероко је доживео највећи углед у филателистичком свету; по њему живи и данас међу филателистима не само југословенским, него и међу страним, који се интересују југословенским, а нарочито српским поштанским вредносницама. Колико је Дероко поклањао пажње свом пропагандном књижевном филателнстичком раду, види се по многобројним његовим, ситнијим и крупнијим чланцима, расутим по многим дневним листовима, споменицама, изложбеним каталозима — водичима, приручницима, енциклопедијама и др. не само југословенским, већ и по страним — немачким, италијанским, француским, чешким и др., писаним за шир; публику, која није познавала филателију, односно коју је требало упознати са српском и југословенском филателијом. Највећи део радова, и ако краћих састава, али најозбиљнијих, најдокументованијих, објавио је у предратном „Филателисти“. Мако у дубокој старости, он је на „Филателисти“ радио стално, до последњег броја, не пропуштајући ниједан број без његових чланака. — Али, оно што ће му сачувати вечити спомен међу филателистима, јесу његова посебно издата nema: „Geschichte der Postwertzeichen von Serbien 1860—1.91!|* (Haдато у Берлину 1916 године), Поштанске марке Србије у историјском прегледу“ (издато 1935 године у Београду), „Те“ Роз!stempeln von Serbien 1840 Ња5 1921" (издато у Бечу 1936 године) и „Тафошја роštanskih maraka Srbije (Hsamara 1940 roдине као 1 свеска Библиотека Југословенског филателистич«ог савеза).

Нико Ко се лати скупљања и проучавања марака Орбије неће моћи радити без Дерока. Са њим морају поћи; са њим ће и завршавати своје радове. Свакако да се изналазе и нове ствари, које су биле Дероку непознате, али оне ће се увек објављивати само као допуна основе, коју је он поставио својим делима.

(Сви ми старији знамо да је Дероко много “радио на организовању српских и свих југословенских филателиста. Ради његове агилности и давања импулса за рад у том правцу биран је на многа најодговорнија и почасна места. 1921 године бно је изабран за почасног члана Српског филателистичког клуба у Београду, а од 1925 до 1937 год. био је његов претседник, па кад се тада повукао због за његове године обилног рада у Југословенском филателистичком савезу, изабран је за доживотног почасног претседника тога клуба. — Сем тога, био је почасни