Filatelista

члан многих српских, хрватских и словеначких филателистичких друштава.

Кад је 1933 године основан Југословенски филателистички савез, Дероко је био изабран за његовог претседника, на којој је части остао до последњег дана постојања предратног Ј. Ф. Савеза.

Исто ако је био цењен и одликован у својој земви, био је цењен и одликован и у иностранству, где је на свима великим европским изложбама био узиман за члана Oцењивачких судова или у почасне изложбене одборе (у Бечу 1911, у Паризу 1914, на „Ипости“ у Берлину 1930, на „Випи“ у Бечу 1933, на „Снтебу“ у Брислу 1934, на „Остро= пи“ у Кенигсбергу 1935, у Прагу 1938). За његов стручни истраживачки и литерар-= ни филателистички рад био је олликован медаљом Аустриског "филателистичког савеза, а 1936 године једногласно му је додељено највеће одликовање немачке филателије „заслужним радницима на пољу фила-

телистичког истраживања“ — Линденбергова медаља. — Сем тога, био је дописни члан Средишта 32 филателистичку литературу

немачког савеза. — Једно од највећих филателистичких предузећа у Европи — Браћа Сенф из „Лајпцига y BOM „PhilatelistenКајепдег, -у за 1988 год. објавио је кратак животопис и донео слику Е. Дерока под насловом „Еуген Дероко — највећи југословенски филателист.

Као што се види из наведених година, најплоднији његов рад био је у другој :10ловини његовог жизота. Шегова посебно отштампана дела и његови најзнатнији :лан= ци у „Филателисти , његов рад у Српском филателистичком клубу и у Југословенском филателистичком савезу, а не треба заборавити и његов рад на првој земаљској филателистичкој изложби у Београду „Зефибу“, на којој је био претседник изложбеног сдбора, — падају у време од 1914 до 1940 године, дакле у последњу трећину његовог живота.

MIROSLAV ROT

Последњи његов пријатељски састанак бко је у његовом скромном дому на Дедињу на дан његове 830-годишњице, кад су се око њега били охупили његови рођаци, пријатељи и сарадници. Тога дана, 19 августа 1940 г. био је, као ретко кад, расположен и задовољан у кругу свих оних који су га волели и поштовали и које је он у истој мери волео. На његов захтев сликас се са својим сарадницима, и то му је, мислим, последња слика.

Он је и после тога радио на „Филателисти“ до последњег његовог броја. После тога настали су тешки дани за све нас у поробљеној Србији, па и за њега. Али, и тада, у тим мучним данима једино му је филателија доносила разонођења.

Последњи његов рад био је припрема „Специјалног каталога југословенскех марака општег издања“, који је тргбалс да изда Ј. Ф.-савез, али пошто се у њему, за реме окупације, није могло ништа радити због забране рада у свим организацијама, уступио је Дероко сав тај спремљене материјал за „Приручник и каталог марака за 1942 годину.

Srpske novinske marke izdanja 1867-69 g.

(nastavak

Svi jugoslovenski filatelisti, i Derocco, Opisuju OVU marku prema jedinom primerku koji se pre rata nalazio u Jugoslaviji u zbirci P. Životića, i koji je nažalost prilikom „bombardovanja Beograda 1941 god. u jednom bankovnom sefu izgoreo. U Jugoslaviji ranije niko nije video više nego taj jedan komad, niti Derocco, makar da u svojoj knjizi tvrdi da je video pet autentićnih komada. Ostala 4 komada bila su mu javljena od drugih

sa str. 56)

inostranih istraživača: a kada istraživač od ranga Dorning-Becktona ili de Smetha nešto javi, onda se o tome ne dvoji nego se registruje marka.

Ova marka, čiju je sliku Derocco u svojoj knjizi doneo, a koju sam i ja poznavao, bila je svetio-maslinastozelena, štampa je bila loša, nejasna i umrijana. U katalogu Stanley Gibbons, koji ima sVvo= je informacije verovatno od engleskih sabirača, ova marka se pod br. 26 označuje sa „olive-green” (pale-svetlo, bledo), što