Filatelista

prate niz gore citiranih objavljenih člana-

ka — u čemu je grešio i zašto su njegove –

PRETPOSTAVKE A NIKAKO ČINJENICE po mome mišljenju ipal- ostale samo plod njegovog gledanja na stvari u želji da se mešto pobije. Rot pri tome odbija veoma verovatne i logične pretpostavke, a želi stvoriti nove koje su često sasvim pogrešne i metačne. .

Pre svega želim samo da uverim pisca članka da mi je temeljito poznata ne samo tehnika štampamja, nego sve što je u Vezi sa time, čak šta više imao sam prilike da vidim sve originalne mašine (u PTT Muzejima u Budimpešti i Beču) kojima je u to doba vršeno linijsko zupčanje. To su one mašine istoga tipa i porekla kojima su zupčali marke u Beogradu a za koje sam uveren da ih Rot slabo poznaje — inače bi taj deo svoga člamikka drugačije sastavio.

Rot je grubo pogrešio baš kod onoga dela,

gde želi da dokaže svoja prava — odnosno to, da je svaka njegova „činjenica” nepobitan argumenat. Ja se Ште пе mogu slagati, a da li će se čitaoci složiti — potpuno preostavljam njima! -

Ne bih želeo ponovno da se detaljno osvrmem ma pojedine tačke, a naročito ne bih želeo da ponavljam stvari o kojima sam pisao, zato ću ukazati samo ma bitne dokaze, koje sumnjam da će mi moći iko osporiti, a to su činjenice — dokumentova– ne, na osnovu kojih se neosporno može ustanoviti da je prvo štampanje ipak vršeno u Beču a ne u Beogradu, a to su:

1. VRSTA PAPIRA: Da je papir rađen u istoj fabrici u kojoj su izrađene potrebne količine za Austrijsku dvorsku štampariju u Beču, nepobitno dokazuju t. zv. „Ladurner-linije”, koje su do sada pronađene na markama 1. izdanja (bečkog) i time jasno dokazuju poreklo papira.

Verovatno je da je fabrika za izradu hartije imala posebnu zalihu na stovarištu od te hartije, bez tada uobičajenog vodoznaka a pretstavnik srpske pošte je radije odabrao ovu hartiju, nego hartiju sa vodoznakom „BRIEF-MARKHEN” koju je bečka dvorska štamparija -upotrebljavala za vlastite potrebe. — Isto takvu hartiju je tada koristila i Persija za svoje marke izrađene u to vreme u pomenutoj štampariji.

Prednjim je pravdano poreklo hartije, ali to Još nije dokaz da su marke na toj hartiji u Beču izrađene — no s obzirom na izradu mperzijskih maraka u to vreme na istom papiru u Austrijskoj državnoj štampariji — više ima verovatnoće na bazi tog presedana, zato da su i marke Srbije izrađene па dsti mačin: nego li suproimih.

2. ZČUPČANJE: Rot je uvek bacio težište na zupčanje lcao nepobitnu činjenicu, a sada želim istim njegovim najvažnijim argumentom da dokažem suproino, 1. j. da su marke iznađene u Beču a ne u Веогтаdu, a to tvrdim iz sledećih razloga:

Rot želi da me prikaže laikom iznevši veoma smešne pretpostavke na str. 177 (God. VII/br. 11—12 „PFilateliste”) njegovog Članka i podučava me o tome šta je mašina za zupčanje i kako ona izgleda. Zahvaljujem se na detaljnoj instruktaži pisca članka, ali želim da mu ukažem na fo, da mu nažalost ipak nije poznato Како su u to vreme izgledale mašine za zupčanje u Austrijskoj državnoj štampamiji! Da bi stvar dokumentovao treba da citiram, i to iz dela „H. Kropf: „Die Postwertzeichem des Kaisertumes Osterreich unđ der Osterreich=ungarischen Мопатећје> izdafog u Pragu 1908 godine drugi put (prvo izdanje je iz 1902 godine), jer -je ovo jedno od najuglednijih dela o markama Autsrije, na bazi kojeg su rađene skoro sve studije o Amustrijskim markama — odnosno koristilo se ovo delo zbog mnoštva potpuno auten–tičnih dokumenata iznetih u istom, — Pomenuto Kropfovo delo jasmo govori na strani 66....” na osnovu jedne Note od 18. Pebruara 1868 godine mašine za zupčanje, koje su bile u upotrebi (u Austrijskoj dvorskoj štampariji — primedba pisca!) za prozupčavanje poštamskih maraka, bile su tako konstruisane da je sa jednim pritiskom prozupčano u svima pravcima arak od 100 komada maraka. — Nabavna cena jedne takve mašine iznosila je 800 florina, a za rukovanje s istom bila je potrebna radna snaga od 1 muškarca i 2 devojčice ili dečaka. Ova mašina je imala dnevni kapacitet od 3000 araka po 100 maraka, tj. 500.000 maraka dnevno...”

Dakle ove moderne mašine, koje su bile IZRAĐENE U NEMAČKOJ A NE U AUSTRIJI — te prema tome! Rajčević ih nije mosao kupiti, jer su se tada izrađivale po narudžbi — a fabrika nije imala svoja stovarišta sa gotovim takvim mašinama u Beču (o tome također imam dokumenta prim, priščeva) — nisu bile dovoljne da obave perforisanje svih maraka Које је Austro-ugarska monarhija ftada izrađivala za vlastite potrebe, vidi se najbolie po daljem citatu monumentalnog dela H. Kropfa (isto tako str. 66/1908) „...marke Austrije izdame 1867 godine nisu kasnije zupčane češljastim zupčanjem (to se podrazumeva za III i IV štampanje — sa 1. zv. „finom bradom”) kao do ftada, već sa linijskim mašinama za zupčanje, jer 3 mođerne perforacione mašine sa kojima je tada raspolagala Austrijska dvorska štamparija — za češljasto prozupčavanje celog tabaka, sa pomenutim dnevnim kapacitetom od ро 300.000 maraka (tj. svega 900.000 maraka dmevno — prim. piščeva) nisu bile u stanju da udovolje potrebu u markama, te SU SE IZ MAGACINA MORATE: PONOVNO STAVITI U UPOTREBU ZAST ARE LE MAŠINE ZA LINIJSKO PROZUPČAVANJE ARAKA ...” Dakle — jasan dokaz o tome, da su te mašine i te kako DOStojale u magacinima pomenute štamparije i