Filatelista

градске таксене марке града Београда изашле најкасније 1910 године, као што смо напред навели. Штампане су, вероБатно, у Београду, без клишеа, обичним црним слогом на обојеном папиру, и то за свако одељење града на папиру друте боје са истим или сличним текстом у четири или пет редова: КОНТРОЛНИ КУПОН ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА,

БРОЈ... О НАПЛАЋЕНОЈ ОопШТИНСКОЈ ТАКСИ, ПО ПРЕДМЕТУ, БР...“ (види слику 1). Величина оквира 37:41 и 62:24 мм, зупчање 12.

Ради боље јасноће доносимо табеларни преглед појединих вредности по врстама таксе, односно по одељењима града за која су штампане таксене марке:

Врста таксе ВАШ 20.08 Sa А НА то а ~ ди: EO пи. ла 1. Административна 37:47 | црвен Xx | n |x| а ха |—|x |x |2. Егзекутивна 5 зелен | — | x x | x x |Xx |X | — | — | 3. Казнена ; жут == || с== || ===) == || === || 54 || ===>" -== || == || == 4. Судска - плав х х |х х х х |х Xx x |5. За кафане са музиком | 62 24 | жут || а х |х |х |х 6. Техничке секције 5 љубичаст! — | — | — ДЕ | | x | | = 7. За возила (кола) 37:47 | плав — — — | х | х |х 4 | || 6 || 5<

Напомена: „х“ означава

постојање дотичне подврсте таксених меграка.

ADRESAR I OGLASNIK ZA INOSTRANU RAZMENU SKUPLJAČA

Reč je o inostranoj razmeni skupljača maraka i na koji način oni dolaze u vezu sa svojim parinerima iz gotovo svih zemalja sveta.

Ukratko ćemo izneti sadašnje stanje po tom pitanju i to obzirom na naše skupliače, kao i izložiti meke predloge, koji bi, po našem mišljenju, u mnogome korisno poslužili našim skupljačima.

U mnogim zemljama, naročito u zapadno-evropskim državama i Severnoj Americi postoje brojni t. zv. „klubovi”. Njih osnivaju pojedina lica, retko organizacije i društva, sa ciljem da prikupljaju „članove” iz raznih zemalja i da njihove adrese i želje štampaju u svojim publikacijama. Na taj način oni omogućuju skupljačima iz raznih zemalja da stupaju u međusobnu vezu u cilju razmene. Broj štampanih adresa u takvim listovima-adresarima najčešće nije velik, a mnoge zemlje uopšte nisu zastupljene. Takvo stanje prisiljava skupljače, koji održavaju veze sa većim brojem. zemalja, da se „učlane” u veći broj takvih klubova.

Članarina, bolje rečeno pretplata, nije ni malo skromna i obično se kreće od 500—600 dinara godišnje, pa i više. Ako uzmemo u obzir da se plaćanje članarine iz naše zemlje vrši isključivo sa meupotrebljenim poštanskim markama prigodnih izdanja, a obračunava prema nominalnim

vrednostima na markama, onda takva prefplata iznosi još i više.

Adresari, listovi ili publikacije takvih klubova izlaze najčešće samo 4 puta godišnje, kako je predviđeno, ali u stvari i manje i to neredovno, pa i samo jedanput godišnje, a nisu retki slučajevi da nikad i ne ugledaju sveta, onda se dobiva jasna slika da se takve veze sa skupljačima u inostranstvu vrlo skupo plaćaju, Bilo je šlučajeva da takvi klubovi imaju potpuno obeležje spekulacije, gde „direktor” kluba želi na jevtin način da stvara svoju Kkolekciju poštanskih maraka, ali takvi se ne održe dugo i nestanu isto tako brzo, kako su se i pojavili. Nasuprot takvima ima, istina manji broj, koji su se održali čitav niz godina i stekli poverenje skupljača iz čitavog sveta.

„Teško je reći koliko naši skupljači plaćaju godišnje za takve klubove, ali ako navedemo sumu od jednog miliona dinara, svakako da neće biti preterana. Znači, dajemo jednu znatnu sumu za vrlo skromne usluge.

Nije naša namera da našim skupljačima pokušamo na neki način možda da onemogućavamo razmenu na faj način. Nije nam to Želja, jer ij sami ne vidimo neki drugi način na koji bi naši skupljači uspostavljali vezu sa skupljačima iz drugih zemalja, ali ipak želimo, da naši skupljači

124