Filatelista

пе buđu eksploatisani od raznih problematičnih lica u inostranstvu.

'Neki dobronamerni klubovi uveli su |. ZV. „crnu listu” gde navode imena onih lica koja vrše nepoštene radnje u vezi sa razmenom. Istina samo iz redova svojih članova, iako bi bilo potrebno da objavljuju i imena onih lica, koja na „.crnoj listi” donose i drugi klubovi. Tome je роtrebno posvetiti naročitu pažnju, jer čitava razmena skupljača treba da je zasnovana na poštenoj i časnoj vezi. Hteli mi to ili ne, ali prema pboštenju skupbljača, stiče se i mišljenje o državi, kojoj skupljači pripadaju, pa se sve nepoštene namere moraju odmah i energično sprečavali.

Nekolicina naših skupljača, koja je raspolagala sa bogatim iskustvom o inostranoj razmeni i o stranim klubovima, vodila se mišlju, da mi treba da izdajemo naš adresar i oglasnik, koji bi imao međunarodni značaj. Naš adresar morao bi se dosta razlikovati od sadašnjih u inostranstvu. Kod našeg adresara ne bi se pojaVilo privatno lice kao izdavač, već društvena organizacija, koja je po postojećim

propisima obavezna na javno polaganje računa o svome radu. To bi imao biti Savez ili jedna podružnica Saveza, možđa „Sava” kao brojno najjača.

Kontakt adresara sa skupljačima morao bi biti što tešnji, pa bi adresar morao izlaziti mesečno. On bi bio ujedno i oglasnik, a ne bi trebalo da izostanu ni aktuelni članci o našim novim emisijama na stranim jezicima, pa bi adresar u neku ruku vršio i ulogu biltena. 'Adresar ne bi smeo imati uski karakter — čisto filatelistički — već opšti. Stoga bi trebalo da bude podeljen na sekcije, naprimer: 1. Poštanske marke; prvog dana; 2. — Taksene marke; 3. — Celine, Oi maksimum-karte i FDC koverte; 4 . = Etikete, nalepnice i propagandne marke; 5. — Ča- 5 sopisi, ilustracije, magazini, novine i knjige; 6. — Fotografije i slike; 7. —. Numizmatika i papirni novac i 8. — Korespon= dencija (bez razmene). Adrese pojedinih sekcija bile bi razvrstane Do državama.

Solidno postavljena organizacija jednog našeg adresara, brzo bi stekla poverenje domaćih 1 stranih skupljača.

о Si ya

i D. B. Spajić

KROZ FILATELISTIČKI SVET

DOPISNICA JEDNOG SRBINA SA SEVERNOG POLA

Naš član Dimitrije B. Spajić iz Beograda Đoslao nam je foto snimak jedne dopisne Кагђе, Која је 5. УП. 1918 poslata sa Severnog pola od strane nekod Dušana Krista... na adresu Jovana Suvajdžića, učitelja u Pakracu.

Na karti se vidi i potpis vođe ekspedicije, Amundzena.

Marke na karti su poništene specijalnim žigom sa slikom broda „Fram”, a & leve strane je otštampanmo na četiri jezika (norveškom, nemačkom, engleskom i francuskom): „Ova karta je prenesena na „Framu” preko Polarnog mora i zatim ргеко pošte poslata adresantu”.

Najinteresaninije je ovde da je i jedan Srbin bio u Amundzenovoj ekspediciji koji je i poslao ovu kartu, koja je za sada jedina poznata karta poslata sa Severnog pola u našu zemlju.

Original se nalazi u posedu učiteljice osnovne škole Radović u Beogradu.

паран

PROGRAM IZDANJA TURSKE ZA 1956 GODINU

Preostala izdanja maraka za оуџ воdinu: 1) Jedna marka za borbu protiv tuberkuloze od 40 + 10 k. sa slikom poštanskog sanatorijuma u Егепкејц;

2) U julu, o 400-godišnjici mošeje Sulejmanije jedna marka od 75 Mk.

3) U julu, za sajam u Smirni: jedna marka za običnu poštu, od 45 Rk., jedna marka za vazdušnu poštu od 25 k. i jedan blok s obe ove marke.

4) U septembru jedna marka za borbu protiv alkoholizma;

5) U septembru, o 75 godišnjici medicinskog fakulteta jedna spomen marka od

· бо К:;

6) U novembru, o stogodišnjici instituta ekonomije jedna marka od 40 k.;

7) Jedna marka od 20 k. o 20-godišnjici smrti Mehmeta Akifa Ersoja, kompozitora nacionalne himne.

125