Filatelista

naručen broj tabaka, ali po 50 komada, što je uslovilo i drugo štampanje ovih nalepnica. Deroku izgleda nije bilo poznato koliko je tabaka tada doštampano, ali se iz podataka o preštampanim markama može jasno videti da je štampano više nego prvi put. Prvo i drugo štampanje razlikuju se kod nekih vredmosti nijansama osnovne boje, i to tako što se jedno karakteriše nešto tamnijom, a drugo nešto svetlijom nijansom. Kod marke od dvadeset para to su bledo-žuta i jasmo-žuta boja, za koje Deroko kaže da nije mogao da ustanovi kojem štampanju odgovara koja boja.!) Na osnovu upoređivanja izvesnog broja maraka od 20 para, došao sam do zaključka da se komadi odštampani bledo-žutom bojom karakterišu manjom jasnoćom, i to ne samo 7505 lošije, bleđe boje, već i zbog veće istrošenosti klišea. Stosa smatram da je jasno-žuta boja upotrebljena pri prvom štampanju, te da od maraka sa ovom famoznom greškom postoji 250 komada, kako preštampanih tako i nepreštampanih. Kako je prodata količina nepreštampanili maraka bila prilično mala, to se može, približno, smatrati da postoji oko 250 komada preštampanih maraka sa ovom greškom. U prilog OVOme govori i činjenica da se tamnija nijansa žute boje nešto ređe sreće, što je notirano i u katalogu nešto malo višom cenom. No, čak ı da sam izveo pogrešan zaključak, ovaj podatak se ne može bitno promeniti. Po Deroku, depo je primio „24,05 od 20 para (zajedno sa onima sa pogreškom „50 para”). odnosno nešto manje od 500 tabaka. Mada je tamnija nijansa nešto malo ređa, ipak se može smatrati da je ta razlika zanemarljivo mala, te da su obe boje približno podjednako zastupljene kod preštampanih maraka. Odavde se lako može izvesti Zaključak da i u tom slučaju postoji oko 250 preštampanih maraka sa pogreškom „50 para 50”.

Iz svega ovoga zaključio sam da se u Derokovoj knjizi „Istorija poštanskih maraka Srbije” podkrala greška, verovatno štamparske prirode. To nije ni malo čudno, jer nijedna knjiga nije imuna na ovakve greške. Čudno je samo to da je ova greška mogla neopaženo da se provuče punih 30 godina, koliko je prošlo od objavljivanja Derokove knjige.

Dakle, podatke u katalogu treba ispraviti na: 20 para, žuta, 24.375 50 para, žuta, greška u boji, 250

Količina od 250 komada ujedno objašnjava i cenu OVE pogreške, jer bi zbilja bilo malo čudno da pri tiražu od 2.500 komada dostigne cenu od 170.— n. din.

Kada je već reč o ovim markama, interesatno je napomenuti da vrednosti od 30 para do 5 dinara nisu uopšte služile za poštanski saobraćaj. Naime, pošta je u celim tabacima žigosala 2000 kompletnih serija, i vratila ih S. N. U. zajedno sa svim ostalim neponištenim količinama vrednosti od 30 para do 5 dinara. Na taj način ove vrednosti nisu ni mogle biti prodavane na poštanskim šalterima. Po Derokovom tvrđenju, kosnije je, na molbu S. N. U., prodato po 25 komada od ovih vrednosti, ali su se one. mogle upotrebiti samo kao nalepnice bez frankaturne vrednosti. Zato mislim da bi ove marke trebalo posebno označiti, bilo rimskim brojevima, bilo napomenom u propratnom tekstu, jer one faktički misu, niti su mogle da služe poštanskom saobraćaju. 10