Filatelista

маже рад друштва и развој филателије у целој републици, чињеница је да су наша друштва у односу на ову манифестацију у највише случајева узимала улогу посматрача, рачунајући да је то посао појединца, сталних излагача, Управног одбора и филателиста Београда. Чињеница је да је за неколико последњих година дошло до наглог развоја филателије, порасту броја чланова и оснивању или обнављању нових друштава. Сигурно је да смо здовољни успехом које смо уз веома мало помоћи са стране постигли у пропаганди и развоју филателије, али би исто тако морали бити начисто са тиме да нас ти успеси не би смели навести на самозадовољство. Добро организавана изложба, учешће излагача из свих друштава, масовна посета и добра пропаганда допринеће да се ова плодна и корисна мисија настави.

ŠTA JE SA SAVEZOM FILATELISTA SFRJ?

Prvo mi dozvolite da se predstavim: po rođenju sam iz Bosne, po narodnosti Slovenac, svoje najlepše — studentske dane proveo sam u Zagrebu sa svojim kolegama Hrvatima, za vreme službovanja u Ivangradu zavoleo sam Crnogorce, službujući u Bečeju i Zrenjaninu sklopio sam prijateljstvo sa mnogim Lalama najrazličitijih nacionalnosti. Imam nekoliko vrsnih drugova makedonaca a službujući u Prištitni srodio sam, se sa našim Albancima. Dugi niz godina radim u Srbiji gde ću se i uskoro penzionisati. Oženjen sam Srpkinjom, pa mi Je sin Jugosloven...

Kao drugo, dozvolite mi da vas, dragi čitaoci, podsetim da postoji filatelistički savez u Švajcarskoj u kojoj žive tri naroda u nekoliko i te kako samostalnih kantona, sa četiri jezika, da postoji Savez filatelista SSSR-a u kome, kažu, živi nekoliko desetina naroda i narodnosti, gde postoje Savezne republike i Autonomne republike i mnogo manjih narodnosnih i administrativnih asocijaciija.

Treće, što sigurno znam, je činjenica da u svim našim republikama i u jednoj AP postoje Republički odn. Pokrajinski savezi filatelista. Ali isto tako pouzdano znam da ne postoji Savez filatelista SFRJ (odnosno neka se zove kako god hoćemo, odnosno kako se, u duhu Ustavnih amandmana, dogovorimo).

Možda neko misli da je to nepotrebna institucija, da nama ne treba kapa pod koju bismo svi stali, odnosno da mam me treba čak »nad popom pop«. Pa dobro, pitam se ja, čemu je takva besmislena aglomeracija potrebna, do đavola, i kapitalistima i socijalistima, proSto na prosto svima, sem nama. Zar smo opet našli teren na kome dokazujemo da smo najpametnija nacija? Ili, možda, nekome smeta objedinjenje svih skromnih filatelističkih snaga u našoj federativnoj socijalističkoj otažbini?

Mi možemo i moramo da se dogovorimo: hoćemo takav ili onakav Savez. Hoćemo da se sedište nalazi tu ili tamo, da se svake dve tri godine seli — neka mx je sa srećom! Mi imamo jedan SKJ, imamo jedan SSRN, jedan „Partizan”, jedan Fudbalski savez i tako dalje, da ne mabrajam u nedogled, ali mi filateliste (izvinite na napomeni: dobrim delom penzioneni) ne možemo da se dogovorimo da imamo bilo kakav Savez čije ingerencije i funkcije možemo, inače, do mile volje proširivati ili ograničavati, pa da nikome ne bude krivo.

Dok smo bili u eni »nacionalne aufrije«, dok su se stvarali razni »maspok«-i i slična zastranjivanja sa našeg jedinstvenog puta socijalističkog bratstva i jedinstva naših naroda, moglo se naći, ne oprav-

2