Filatelista

godine počele su da se upotrebljavaju i prve jugoslovenske nalepnice za vazdušnu poštu! Takođe od tada je u upotrebi i dodatna frankatura redovnim markama (tek u četvrtoj deceniji pojaviće se i posebne marke za vazdušnu poštu Jugoslavije, tačnije 14. VI 1934.). Doplatna marka od 3 dinara poništavana Je u početku crvenim okruglim poštanskim žigom pošte Beograd, na kome se nalazila silueta aviona, potom kraće vreme (1926. — 1928.) kružnim crvenim poštanskim žigom u francuskom tekstu »Poste aerienne Beograd«, a od 1928. do 1935. poznatim trouglastim pošanskim žigom jugoslovenskih aerodromskih pošta. Prvi okrugli žigovi sreću se i u crnoj boji, dok se trouglasti sreću uglavnom u plavoj boji, a takođe ređe i u crnoj boji. Nije mi poznato đa je AEROPUT izdavao specijalne žigove, jer su svi ovi žigovi bili poštanski. Jedino je Otvaranje aerodroma u Ljubljani bilo obeleženo i jednim okruglim žigom. Ipak prvi prigodni žig bio je za I vazduhoplovnu izložbu u Beogradu 1938. godine. AEROPUT nije bio izdavač ni prigodnih karata ili koverata, već su njih u to vreme izdavali ili trgovci maraka ili su ih improvizovali filatelisti (Deroko, Gregorčić, Arhangeljski, Novak). Prva pisma vazdušne pošte posle II svetskog rata potiču kod nas iz 1945. godine (napr. sa vazdušne linije Čehoslovačka-Jugoslavija). Do sada JAT nije objavio u domacoj i stranoj štampi napise o svojim izdanjima. Imao bih jedno pitanje: gde i kada JAT najavi izlaženje novih edicija i kojim putem se mogu nabviti, da bi to omogućili mnogim zainteresovanim sakupljačima u SFRJ. Posebno se pitam, kakva je svrha da se na pr. deo tiraža jednog koverta prvog leta JAT-a žigoše spomen figurom u drugoj boji. Ne znam da li propaganda JAT-a, kojoj je sigurno stalo do ugleda zna da naša poštanska administracija sa isključivim izuzetcima dopušta upotrebu prigodnih žigova samo u crnoj boji, da bi se izbegle tzv. »filatelističke igrarije«, jer to samo nanosi štetu ugledu. Molim da se moja kritika shvati kao d obronamerna. Želeo sam ovim napisom da ukažem da D. Petrović, nije slučajno napisao svoje redove o gledištima koja se čuju među filatelistima. Nadajmo se da će JAT da obeleži i jedan lep jubilej 50-godišnjicu Aerofilatelije u Jugoslaviji. У

Dr. Branislav K. Novaković

MIHEL-GEOGRAFIJA

Izdavači kataloga maraka, uostalom kao i svih drugih kataloga, imaju raznovrsne ciljeve. Svakako da je jedan među najznačajnijim od tih ciljeva da se filatelisti širom sveta, i svi oni koje marke interesuju, upoznaju šta se u toj oblasti pojavilo od prvih maraka 1840. godine naovamo; da upoznaju korisnike kataloga sa različitim svojstvima maraka i njihovoj vrednosti.

Izdavačkim kućama nije svejedno koliko će se njihov katalog koristiti pa zbog toga i nastoje da je on što pristupačniji i informativniji. Radi toga se materijal i raspoređuje po najjednostavnijoj formi, prema abecednom redu zemalja čije se marke daju.

Toga reda do sada su se pridržavali svi veliki katalozi (Yvert, Scott, Michel, Zumstein i dr.). U tom pogledu izdavačima ove vrste literature nisu se mogli činiti krupniji prigovori.

No dešava se da izdvači imaju i poneku političku pretenziju. Ne može se drukčije objasniti postupak Skot kataloga kad, na primer, ne donosi marke Narodne Republike Kine ili Demokratske Republike Vijetnam. Razume se da ove zemlje zbog toga neće biti ni manje ni beznačajnije, ali je sasvim sigurno da to umanjuje vrednost kataloga.

12