Filatelista

marke sa raznim vrstama orhideja, bilo nativnih, bilo gajenih u staklenicima botaničkih vrtova ili raznih hibridnih vrsta.

Do posebnog naglog skoka u broju izdatih tematskih maraka sa motivima flore dolazi u deceniji 1958 — 67, gde se Droj maraka sa ovim motivima povećava za skoro 4 puta! U najnovije vreme izgleda da su poštanske uprave uvidele da Je preterano izdavanje tematskih maraka više štetno nego korisno i njihov broj

je izgleda nešto počeo da opada. Najviše maraka sa motivima iz flore izdale su sledeće zemlje (do kraja 1977. god.):

Bugarska 182 kom. Kuba 147 Rumunija 141 „ Mađarska 1355, Poljska 134, Albanija 126 kom. SSSR O Sev. Koreja От ЗЕВЈ 90

.. lako se i ovde kao i u mnogim drugim tematskim izdanjima maraka u novije vreme pokazuje tendencija spekulacije i »lova na devize«, ipak smatramo

da je tematska oblast flore toliko interesantna da je se uprkos spomenutim ekscesima ne bi trebalo odreći.

UOBLIČAVANJE ZBIRKE

Za razliku od formiranja zbirki maraka pojedinih zemalja, gde je jasno koje marke ulaze u zbirku — a to su sve marke koje te zemlje izdaju — kod uobličavanja tematskih zbirki ima u tom pogledu dosta posebnih problema. Postavija se pre svega pitanje: poništene ili neponištene marke. S obzirom da је u tematskim zbirkama motiv na marki od prvenstvenog značaja, logično je da osnovni fond zbirke čine neponištene marke. Jedino u slučajevima gede se takve marke teško mogu naći, gde su suviše velike nominale ili gde postoje neki druzi razlozi, u zbirke se mogu uključiti i poništene marke. No, pri tom se mora obratiti pažnja da žig bude što lakši i da ne prekriva bitnije delove motiva marke.

Dalji problem, koji dolazi posebno do izražaja kod tematike flore, jeste što se cveće i bilje često koristi kao ukrasni dodatak na marki. Drugim rečima postavlja se pitanje granice za zbirku motiva iz flora, tj. da li marku gde je pored nekog cveta ili ploda prikazan i neki drugi irelevantan motiv (zgrada, portret ili sl.) treba uvrstiti u zbirku ili ne. Moglo bi se reći da to zavisi uglavnom od toga koji motiv preovlađuje. Na pr. na markama Velike Britanije i njenih prekomorskih poseda nalazi se obavezno profil slave kraljice Elizabete II. On se po pravilu tako malo ističe da takve marke obavezno ulaze u tematske zbirke. U drugim spornim slučajevima, sam filatelista mora da odluči gde će da postavi granice svoje zibrke. Velike probleme stvaraju i (često velike) serije gde se pored motiva iz flore nalaze i marke sa drugim motivima. To je često slučaj sa markama bivših britanskih poseda koji povremeno izdaju velike serije takve vrste. Pošto se u takvim slučajevima retko mogu dobiti pojedinačne marke sa odgovarajućim motivom, kolekcionar je često prinuđen da zbog jedne ili dve marke Која са interesuju, nabavi celu, često vrlo skupu seriju ili da eventualno pokuša da te marke nabavi u poništenom obliku.

18