Filatelista

Problem za razmišljanje je i kada se ista marka (u raznim bojama, zupčanjima i sl.) pojavi više puta ili ako se pojavi cela serija maraka sa istim motivom. Ovde se mišljenja razlikuju. Neki smatraju da je za zbirku motiva dovoljan jedan uzorak marke svake vrste, dok drugi — verovatno po uzoru Da. uobičajenu nekadašnju filatelističku praksu — smatraju da u zbirku treba uvrstiti sve marke koje se izdaju sa određenim motivom, bez obzira na to da li se ovaj ponavlja. Ovde svakom preostaje da se sam opredeli. Za marke sa pretiscima, koji obično prekrivaju lice marke i sam motiv, vlada prilično jednoglasno mišljenje da ne spadaju u tematske zbirke.

KLASIFIKACIJA ZBIRKE

Da se najzad osvrnemo na još jedan vrlo važan problem tematske filatelije — kako klasifikovati tematsku zbirku iz oblasti flore? Pri tom se pretpostavlja da su marke smeštene na pojedinim listovima u albumima ili registratorima. Sa stanovišta motiva izgledalo bi da je najpoželjnija botanička klasifikacija prema biljnim porodicama, rodovima i vrstama. Sa druge strane, ovakva klasifikacija je vrlo nepodesna: serije maraka koje po pravilu prikazuju biljke iz raznih porodica, na taj način se potpuno rasturaju. U jednoj većoj zbirci je kasnije, ukoliko se ukaže potreba, vrlo teško ponovo razvrstati marke u originalne serije. Isto tako se u ovaj sistem praktično ne mogu uključiti blokovi sa više maraka, koji se danas sve više izdaju uz serije sa motivima iz flore. Stoga nam se čini da je znatno pogodnija klasifikacija prema biljnim geografskim arsalima (holarktis, paleotropis itd.), a u okviru tih areala dalja podela po pojedinim zemljama. Time ostaju serije očuvane onako kako se izdaju, a stiče se i bolji uvid u floru pojedinih zemalja i areala. Uz svaku marku treba, naravno, naznačiti barem botanički naziv i porodicu kojoj prikazana biljka pripada. Ovakav način klasifikovanja je, čini nam se. pogodniji i sa filatelističkog stanovišta, jer se, mogu uključivati i drugi filateliснаја dokumenti kao blokovi, koverti, prigodni žigovi, maksimum karte i sl.

Pogodnost ovakve klasifikacije se pokazuje i u slučaju potrebe da se određene marke privremeno izuzmu radi pripreme posebnih postavki na pr. za neke izložbe i slično. One se kod ovakve klasifikacije lako pronalaze i lako ponovo vraćaju bez potrebe da se vode neke posebne evidencije i spiskovi.

POŠTANSKI ŽIGOVI MORNARIČKOG RATNOG UREDA PULA 1914 — 1918

Vojin Višacki

Stara austrijska ratna luka Pula ostala je i u prvom svetskom ratu glavna baza austro-ugarske ratne mornarice. Početkom rata ustanovljen je glavni poštanski ured (Marinefeldpostamt Pola). Ratno osoblje poticalo je iz naših krajeva, a sama luka posle poslednjeg rata pripala je našoj zemlji. Iz ovih razloga u poslednje vreme sve je više filatelista koji su zainteresovani za skupljanje OvOgS materijala, osobito brodskih i lučkih poštanskih žigova. Prepiska sa ratnih brodova ostavila nam je obilje raznovrsnog materijala, koji je zanimljiv za istraživanje. Ovaj se materijal može podeliti na više grupa zavisno od upotrebe žiga i opredeljenosti skupljača. Tako žigove možemo svrstati u četiri grupe i to: poštanske, brodske, cenzurne i komandne. Sve ove grupe možemo podeliti na više podgrupa, ali za nas filateliste najprivlačniji su poštanski žigovi. Poštanski žigovi ove luke prikazani su u prevodu M. Vukovića brošure »Postal Marking of the Austro-Hungarian Navy 1914 — 1918« u »filateliji«, br. 11-12/1977, na strani 201. Ovde su izneti rezultate mojih istraživanja koji se odnose samo na žigove Pule. Imao sam priliku da dođem u posed prepiske sa broda »Viribus Unitis«, a koja je uglavnom išla preko Pule. Ovaj i ranije prikupljen materijal omogućio mi је uvid u sve tipove i varijante žigova. U koliko bi se pronašao neki novi oblik žiga ili neka nova varijanta mogli bi se uvrstiti u izuzetno retke žigove.

Sa početkom ratnih operacija, u Puli se osniva sabirna centralna уојпо pomorska pošta. Do rata civilna pošta Pula primala je poštanske pošiljke kako sa brodova tako i od osoblja koje je bilo na službi u luci. Sve poštanske pošiljke sa ratnih brodova mogle su biti predate civilnim poštama, vojnim poštama i

19