Filatelista
JOŠ NEKOLIKO REČI O LOVRENCU KOŠIRU
Milan V. Petković Pariz, dec. 80.
Šaljem Vam u prilogu članak „Još nekoliko reči o Lovrencu Koširu” i molim da ga objavite u jednom od sledećih brojeva našeg časopisa. Članak nije pisan sa namerom da omalovaži nečiji rad a pogotovu rad druga Jakiča čije napise posebno cenim ali bih na ovaj način hteo da ukažem na neke dileme koje, verovatno, ne muče samo mene. Naime, heke ustanove kod nas i u svetu tretiraju Košira i dalje kao jednog od idejnih otaca poštanske marke. Austrija još uvek izdaje marke u njegovu čast i slično. Mislim da će tekst mog mapisa interesovati filateliste i podstaći i hda daju svoj doprinos u rasvetljavanju „Misterije Košir.
Čitajući članak druga Ivana Jakiča o zabludi naših filatelista o ulozi i delu Lovrenca Košira (Filatelista br. 168— 187 iz 1980. godine) zapao sam u veliku dilemu o tome šta je zaista tačno.
Činjenica je da su se prve poštanske marke pojavile u Engleskoj i da ceo svet slavi čoveka po imenu Rowland Hill kao tvorca tog „šarenog poštanskog papirića” kojim se danas zabavljaju milioni ljudi u svetu. Činjenica je i to da se prva austrijska marka pojavila tek 1850. godine. Međutim, podsetio bih na nekoliko detalja koje ne mislim da komentarišem, sem u onoj meri u kojoj je to potrebno radi boljeg razumevanja onog što navođim:
1. Poštanske marke br. 426—430 (Katalog poštanskih maraka Jugoslovenskih zemalja, odeljak Jugoslavija) i u najnovijem izdanju Kataloga označene su kao „P. I. u čast Lovrenca Košira, idejnog tvorca poštanske marke".
2. Nova enciklopedija u boji Vuk Karadžić — Larousse, izdanje 1977. tom I, na strani 937, pod imenom „Košir” navodi: „Košir, Lovrenc (1804—1879), ро zanimanju knjigovođa, idejni tvorac poštanske marke. Radio u Ljubljani i 1835. godine podneo austrijskoj vladi predlog reformisanja poštanskog saobraćaja uvođenjem poštanske marke, davši i njen nacrt.” U spisku autora i redaktora članka u enciklopediji za članke iz oblasti filatelije, naveden je naš novinar i filatelista Petar Ačanski.
3. U toku 1979. godine, autsrijska poštanska uprava, u okviru izdanja „Evropa CEPT” emituje marku u spomen stogodišnjice smrti Lovrenca Košira a tim povodom. švajcarski časopis „Philatćlie Populaire”, glasilo UPU-a, u svom broju 271/79 piše o Koširu, između ostalog, i ovo: „... Službenik, duhom pronalazač, specijalista u računovodstvu, on je u jednom svom napisu 1835. godine izložio jednu sasvim novu i originalnu metodu plaćanja poštanskih taksi putem plaćanja unapred, sa poštanskim markama. Ali njegove starešine, nesposobni da se izdignu iz apsurdne zamršenosti poštanskog sistema tog vremena, otresli su se Košira brzo smenivši ga sa dužnosti. Košir je pokušavao još nekoliko puta, ukazujući na veliki značaj te reforme ali nije bio saslušan i ostao je neshvaćen od svojih starešina. To je razlog zbog koga su Britanci prvi počeli da emituju poštanske marke. Ovogodišnja serija Europa CEPT pomoćiće nam da upoznamo i genijalnog ali nesrećnog pronalazača Lovrenca Košira.”
Ovaj članak u celini je bio objavljen u časopisu „Filatelista” broj 181/79.
4. Francuski mesečni stručni filatelistički časopis „Le Monde des philatelistes” u jednom od brojeva iz 1979. godine, u rubrici „Nove marke” objavio je da je Austrija, u okviru serije „Europa CEPT”, emitovala marke u spomen Lovrenca Košira. Objašnjenje o tome ko je bio Košir i zbog čega je on zaslužan nije bilo.
Ovim svojim napisom ne bih želeo da opovrgavam tvrdnju druga Jakiča niti da zastupam one koji tvrde da je Košir ipak taj koji je dao ideju za poštansku marku. Namera mi je bila da pokušam da razjasnim sam sebi šta je šta i bojim se da sve to ne bude kao što je bilo sa drugim našim zaslužnim ljudima koje je prvo priznavalo inostranstvo pa onda mi (Tesla, Pupin, Milton Manaki 1 gi). Na kraju, pitam se na osnovu čega su ustanove navedene pod brojevima 1—3 ovog napisa postupile kako je opisano ako podatak nije tačan? Da li Je drug Jakič konsultovao još neke sem navedenih izvora u svom članku? Na osnovu kojih materijala je Filatelistična zveza Slovenije donela odluku koju navodi drug
Jakič? Može li neka organizacija da „imenuje” nekoga za pronalazača poštanske marke a zatim da ga se odrekne?