Filatelista

творио. Ваздушни саобраћај у смислу конвенције друштва са нашом државом на једну годину ишао би линијом париз—пПраг—Панчево—Букурешт—Цариград доцније би се увела пруга Панчево—Ниш—Софија—Цариград. Друштво је прво добило земљиште у Земуну код Бежаније, но то земљиште није погодно за станицу. У овом граду је прво предложено војпо веџбалиште, но то земљиште није погодно за станицу, пошто је испресецано путевима, зато је прегледано земљиште на пашњаку које би одговарало молби.

Уређење правног односа између града и друштва спада у дужност града. Друштво би подигло хангар за 8 аероплана. Пашњак би ипак редовно могао остати за пашење марве, која би се за оно кратко време док се аероплан спушта и диже одтоварајућим знаком још за времена уклонила. За саобраћај од станице до Београда друштво ће држати један патролни чамац". Даља дискусија водила се у смислу бриге за „пашење марве".

После постизања споразума аеродром је брзо организован са импровизованим објектима: као хангар служила је једна војничка пољска болница, а канцеларија, полицијски комесаријат и царинарница били су

у једној бараци. Саобраћај је успостављен 25. марта 1923. године, а од 15. априла преузет је и поштански саобраћај. Ово је обележено 1973. године пригодним ковертама ЈАТ-а (обичан жиг).

Поштарина је била већа од међународне тарифе за 50%, те је за дописницу износила 1,50 а за писмо 3 динара.

Постојао је посебан жиг у црвеној боји.

Централа за овакав поштански саобраћај налазила се на главној пошти у Београду, која је примала пошиљке до 22 часа и отпремала их за Панчево моторним чамцем. Мјутру је авион кретао према Будимпешти, На панчевачкој пошти пошиљке су се предавале до 19 часова.

Припреме пилота за ноћни лет вршио је Ногес у Букурешту, а као последњу вежбу извео је са Гидоном, 2. септембра 1923 године- ноћни лет Стразбур — Париз (види коверат поводом 50-годишњице).

ПРИПРЕМЕ ЗА НОБНИ ЛЕТ

Да би се елиминисало ноћно задржавање у Београду, односно Панчеву, извршене су обимне и озбиљне припреме како би се лет могао одвијати континуално — и преко ноћи.

Било је неопходно ноћно навођење дуж трасе кроз Румунију и на аеродромима. Инжењер Лепланке је обезбедио фарове типа Барбиер—Бенард постављене на растојању од 30 КМ један од другог, који су се аутоматски палили у одређено време —

Пе на дрвена постоља висине M.

Маршрута авиона при ноћном лету на линији панчево—Букурентт са уцртаним знацима за помоћне уређаје за навођење: П = фар Вагђјег-Вепага, пР = пројектор-рефлектор Sautter Harlć

Terran d afere vee o ere #6 a,

• leb MSN tia .,.....

| i E Зар сечење Ve | .——= "era e

Фар Barbier Benard