Filatelista

Сриавебма

LJUDEVIT GAJ FRANC MIKLOŠIČ

УТОСЛАВИЈА

ВУК И БРАЋА ГРИМ

Појам „браћа Грим" везује се у нас, па и свету, за збирку бајки за тзв. „Гримове бајке" (на пр. „Снежана и седам патуљака"). Међутим, Јакоб (1785—1863) и Вилхелм (1786—1859) били су пре свега научни радници. Почели су студије права, али су се убрзо окренули проучавању немачког језика и старина („Немачке саге", „Граматика немачког језика", „Немачка митологија", „Речник немачког језика" и др.).

У то време, један од главних покретача научне и духовне активности знатног броја немачких интелектуалаца била је идеја националног уједињења Немачке, издељене у то време на велики број држава и државица. Владало је романтичарско схватање да питања језика и књижевности имају значаја не само за културу једнога народа, већ и за његов опстанак и развој. У том смислу браћа Грим (углавном Јакоб) прихватили су, подржали и помагали деловање Вука Караџића, налазећи у његовом раду потврду својих теза.

Јакоб Грим био је у Бечу од октобра 1814. до јуна 1815. године на научним студијама. Упознао се с Копитарем и заинтересовао за управо објављену Вукову „Пјеснарицу“, те је почео да учи српски језик. Вук је посредством Копитара добио Гримово циркулационо писмо с позивом за сакупљање народне поезије и народног блага. Временом је Јакоб постао Вуков пријатељ и пропагатор српских народних песама и осталих умотворина, чиме је посредно утицао на стварање свести о постојању српског народа и његовог права на културни, економски и политички развој и уважавање као субјекта историје у том делу Европе. То је било од непроцењивог значаја с обзиром да је Србија у то време била турска провинција, са домаћим кнезом чија су права била недовољно дефинисана. Јакоб Грим је дао приказ „Пјеснарице" (1815), рецензију „Рјечника" (1818), приказ збирки песама (1823, 1824), написао предговор Вуковој граматици (учествовао у преводу), дао приказ Талфиних препева српских народних песама (1825). Осим тога, у својим радовима користио се примерима из српске митологије, поезије и језика, а и преводио је српске народне песме на немачки језик.

Браћа Грим приказана су на марки од 40 + 10 пф из добротворне серије СР Немачке за. 1959. годину ;

У НДР 1950. од 16 пф Јакоб Грим (250. година Академије) и 1975. на 10пф „Немачки речник" браће Грим

(серија 275. година Академије; године 1850. Вук је изабран за члана ове Академије).