Filatelista

пошиљки су још увек вршили званичници Главне београдске поште са једним цензором. (21) |

Према члану 8 Уредбе о војној цензури за време рата функционисала је цензура за војишни део при свим војним поштама оперативне војске као и код извесног броја сталних пошта на војишној територији. Организација ових цензура и одређивање персонала, према Уредби, спадало је у надлежност шефа обавештајног одсека оперативног одељења Врховне команде. Овако је било од почетка рата па све до 1918. године.

Међутим, како није било довољно чиновника, у цивилној администрацији, приступило се привременом укидању цензора и њиховом упућивању на редовне дужности.

Од укупног броја цензора при Главној пошти Врховне команде. која је била центар транзитне поштанске коресподенције, остао је још један цензор (А. Фрајденфелд) који је био задржан стога што је после уласка војске у Србију Главна пошта Врховне команде наставила свој рад специјално за коресподенцију свих категорија упућених из позадине за официре и обвезнике на фронту, јер тај посао стална државна пошта у Београду, нешто услед недостатака у опреми а нешто услед недостатака у особљу није могла прихватити. (22)

Наредбом Председништва Народног већа СХС од 18.12.1918. године, у Хрватској и Славонији је била уведена превентивна цензура. Прописи те наредбе се нису односили на војничке цензуре.

Због војних интереса бан Хрватске и Славоније је одредио 16.2.1919. годипе, на основу наредбе о изузетним мерама за случај рата од 27.7.1914. године, да се код повремених цензура часописа треба уважавати мишљење војних стручњака, да би се спречило угрожавање војних интереса. У вези тога, команда Савске дивизијске области одредила је 15.2.1919. да се војна цензура ограничи само на новинске извештаје војничког садржаја. (23)

Главна војна цензура за позадину налазила се код Главне београдске поште, а војна цензура за војишни део код Главне поште Врховне команде и оперативних јединица. (24) i

На основу преставке Врховне команде од 28.22.1919. годипе и захтева министарства војске и морпарице, извршена је 31.3.1919. године предаја поштанскотелеграфских станица позадинског дела Мипистарства пошта. Према томе, почев од 1.4.1919. годице све главпе поште позадинског дела потпале су под управу Министарства пошта. (25)

У вези телеграфског саобраћаја било је дозвољено 17.3.1919. да се могу из Београда слати приватни телеграми по извршеној цепзури за места па територији 1, [1

и ЈУ армијске области и обратпо, с тим да текст телеграма не буде дужи од 30 речи. (26) (2

Укидање цензуре у упутрашњем поштанском промету

Због оскудица у саобраћајним средствима, а по члану 30 Уредбе, 7.4.1919. године било је решепо: |. Да се укипе цеизурисање пошиљака по унутрашњој радњи путем писама, лописпица и телеграма, као и упутпица, аманета итд. Ипак, Врховној команди се оставља да на војишном делу, уколико и док прилике то палажу, може задржати пеизуру и по унутрашњој радњи.