Filatelista

38

РАДОСТ И ВЕСЕЉЕ САКУПЉАЧА МАКСИМУМ КАРАТА

Текст је преузет из часописа “Поштанске вести" Поштанске управе Словачке, аутора др Јиши Могтаг-а у преводу Павла Кулика.

(Словачка пошта је издала укупно 19 максимум карата (СМ), што јој служи на част, пошто многи филателистички савези у иностранству воде безуспешне битке код својих пошта да издају службену ОМ (на пример Мађарска, Немачка). У многим земљама (Турска, Румунија, Мађарска, Пољска, Француска, Швајцарска, Немачка и др.) изазвале су словачке СМ велику пажњу због своје вредности и квалитета. Толико о радостима.

Максимафилија (сакупљање СМ) је у Словачкој мало распрострањена, зато се онај ко се жели посветити овом хобију мора обратити на иностранство. Срећом, инострани максимафилисти сада се међусобно узајамно помажу, тако да се збирке СМ могу лепо развити према изабраној теми.

Сем тзв. службених СМ постоје и приватне СМ које израђују поједини колекционари. У неким државама (Мађарска, Румунија, Француска и др.) сакупљачи издања СМ путем стручних часописа сазнају шта се у овом правцу дешава, тако да сваки заинтересовани сакупљач може благовремено да припреми потребне основе за израду СМ. На пример ако сазна да ће се поводом одређене годишњице открити споменик, да ће тим поводом бити издата пригодна поштанска марка, те да ће пошта жигосати спомен документе, интересант може да прибави одговарајућу разгледницу и да на лицу места изради СМ за своје потребе.

Похвална је пракса Словачке поште да се код увођења неких пригодних поштанских марака стварају услови за израду СМ (Жилина, Бојнице). Недостатак је пак да филателисти нако знају за план издавања поштанских марака, не знају шта ће бити на њима приказано. То могу само претпостављати и погађати. Можда би помогло ако би Словачка пошта са довољним временским размаком одредила аутору марке одговарајућу тему а тако израђен (барем орјентациони) предлог би био овјављен \ стручном часопису.

Болна тачка сакупљача СМ су и комерцијалне разгледнице на којима се врло често приказује више слика неког града, чиме таква разгледница постаје безвредна за максимафилисту. Ради корекције ове навике сваки савет је добар, али у тржишној привреди важи тржишни принцип. Можда би, ипак, лепи Есоло“ мотив на разгледницама имали леп пласман.

Неки аутори СМ зову аналогним картама. Нећу да полемишем са њима, али не познајем ни једну земљу где се ова филателистичка творевина зове другачије него царта маџимум. (За своје непознавање се унапред извињавам).